Црвена звезда је одлуком шефа стручног штаба Владана Милојевића, први пут дошла до тријумфа у првенству са младим штоперским паром Андреј Ђурић – Вељко Милосављевић.
За куражност у дефанзивној линији тима најуспешнији тренер Звезде у 21. веку био је награђен у судијској надокнади кад је слабу реакцију голмана ТСЦ Вељка Илића на њему својствен начин искористио искусни Александар Катаи – 1:2. Са разлогом звезде ове приче су штопери црвено-белих Ђурић (21) и Милосављевић (17). Управо је потоњи са правом и саговорник после новог тријумфа шампиона Србије у првенству и још ближег циља – одбране титуле.
- За мене као Звездино дете, научено да побеђује од малих ногу је навика да уписујемо три бода на свим утакмицама, па тако и у Бачкој Тополи. Тријумф над ТСЦ-ом је посебно драг јер је био први који сам у првенству почео у стартних 11 за вољени клуб у ком сам поникао – казао је у даху још увек малолетни Вељко Милосављевић.
Александар Катаи, још једном је показао да без „старца” нема ударца, па шта то има из очију вас младих, стрелац одлучујућег гола у окршају са јединим представником Србије на евро позорници?
- Заиста је леп осећај био кад је Катаи затресао мрежу у последњим секундама. Александар је играч који ми је обележио детињство, али и вршњака. Нисам могао ни да сањам да ћу са таквом легендом да делим свлачионицу, то је за мене нешто непроцењиво.
Шта се догађало током утакмице па нисте могли да „победите” пре надокнаде времена?
- ТСЦ је веома квалитетна екипа. Сарађивао сам са Јованом Дамјановићем у репрезентацији Србије до 17 године и знам да је изузетан стручњак и очекивао сам да ће одлично да спреми меч у шта сте могли да се уверите. Са друге стране, нама је утакмица дошла одмах после европске победе над Јанг бојсом у последњем колу Лиге шампиона, па нисмо имали много времена за опоравак, али оно што је најбитније јесу нова три бода и још ближи прилазак циљу – одбрани титуле.
Одбрамбена линија Звезде ослабљена је више милионским трансфером Насера Ђиге у Вулверхемптон. Колико је одлазак репрезентативца Буркине Фасо мотив за вас наследнике да будете још бољи тренинзима, потом утакмицама, како бисте можда једног дана досегли трансфер каријере?
- Ђига је феноменалан момак и фудбалер, веома ми је драго због њега. Што се тиче трансфера, не желим да размишљам о томе, живим свој сан, играм у Звезди и желим да то потраје…
Са друге стране имаћете част да више него раније током пролећног дела сезоне сарађујете са капитена Звезде и бившим репрезентативцем Србије Урошем Спајића. Колика је то част и привилегија за вас?
- Спајић је такође поникао у Црвеној звезди, тако да је права личност и фудбалер уз ког можете да стасавате као човек и играч. Звезда има одличан спој младости и искуства, и права је средина за младе играче јер као што видите, све нас више из омладинске школе добија прилику у сениорском тиму.
Који је ваш циљ ове сезоне на личном и клупском плану?
- Наравно титула и дупла круна… То је за сваког играча посебан мотив. Лични циљ је да се усталим у стартних 11 за шта даћу све од себе.
Додаћемо један од циљева може да буде постизање првог гола у Звездином дресу?
- Не размишљам о првенцу. Било је сјасет играча у Звезди који су играли много дуже од мене, а нису дали гол, док су са друге стране оставили велики траг, попут Страхиње Ераковића… Наравно, због висине коју поседујем, јесам опасност након прекида, али немам то оптерећење да јурим гол, кад буде право време, доћи ће и до тога – закључио је Милосављевић.
ЧАСТ САРАЂИВАТИ СА МИЛОЈЕВИЋ
Какву сарадњу имате са тренером Владаном Милојевићем?
- Као што сам рекао за Катаија, тако гледам и на Милојевића. У Звезди је тренутно много људи на које можете да се угледате и част ми је што сарађујем са тренерском легендом каква је Владан Милојевић, који је толико пута обрадовао и мене као навијача. Свиђа ми се што посебно обраћа пажњу на нас млађе и што се због тога осећамо да напредујемо из дана у дан.
СТАРТ У ПРЕСИНГУ
Где сте кренули да учите прве фудбалске кораке?
- Почео сам да тренирам са шест година у ФК Пресинг из Пожаревца. Тамо сам научио шта је фудбал. Био сам тамо две године након чега сам дошао у Звезду. Хтео бих да се захвалим свим тренерима из Пожаревца који су ме научили прве фудбалске кораке. У Звезди сам већ десету годину и јако ми је драго што сам Звездино дете, нема лепше ствари од тога.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.