Победа у финалу завршног мастерса против идола и узора може да буде мач с две оштрице. С једне стране може да мотивише играча, да жели да буде још бољи, а с друге да га сломи притисак због великих очекивања.
У овој другој групи пронашао се Холгер Руне после славља над Новаком Ђоковићем у последњем мечу на мастерсу у Паризу. На бетону у дворани Берси 2022. преко преокрета дошао је до пехара и тријумфа у каријери. Те године освојио је три титуле. Био је најбољи и у серији 250 у Стокхолму и у Минхену. Сезону касније достигао је пласман каријере кад је средином августа био четврти.
После је почела негативна серија – од тог трофеја у Немачкој није освојио титулу, а последњи пут играо је у Бризбејну у јануару 2024. Током прошле године стално је мењао тренере и тражио решење. Поред њега су били Борис Бекер, Северин Лути, два пута Патрик Муратоглу и Ларс Кристенсен.
Ову такмичарску годину није почео победом. У првом колу у Бризбејну изгубио је од Јиржија Лехечког, који је касније освојио титулу. Руне је све поправио на Аустралијском опену. Стигао је до четвртог кола, можда би био бољи да није налетео на Јаника Синера. Рунду раније имао је маратонску битку у пет сетова против Миомира Кецмановића, кога је победио у Дејвис купу прошле недеље.
- Последњих неколико година биле су изазовне, али и добре на много начина. Много тога догодило ми се одмах после победе у Паризу – подсетио је Данац да је 2022. савладао најбољег тенисера свих времена на такмичењу из серије 1.000 у Граду светлости. – Имао сам велика очекивања, а онда сам прошао кроз тежак период. Баш сам играо лоше и било је стресно. Почетком 2024. вратио сам се на прави пут. Не фокусирам се на оно што је било у прошлости већ на оно што следи. Није тајна да сам осећао притисак после освајања трофеја и победе над Новаком у финалу. С друге стране, увек можете све то да посматрате другачије – можете више да верујете у себе и у игри. Више волим да мислим да људи верују у мене и да прихватам изазов. То ми је сан.
Крајем априла 2025. улази у 23. годину, али зна шта му је чинити уколико жели да се врати у врх. Тренутно је 12 играч у светском поретку.
- Поменуо сам притисак, али док сам на терену не осећам се тако. Мишљења сам да не морам да добијем сваки меч и да савладам скоро сваку препреку или да урадим све што се од мене очекује. Конкурентан сам, али постао сам свестан да треба да научим много тога док сам млад и да не знам све – истиче Данац да године раде своје и да полако постаје зрелији на терену и ван њега. – Поента је у томе да схватите како да реагујете после доброг резултата и да тренирате још јаче после победа, а не да се опустите. Увек сам веровао у себе, али у последњих годину и по дана нисам радио онолико колико треба. Сада сам спреман за рад и надам се да ће награде стићи. Без тениских, физичких и менталних аспеката на којима радим, до напретка неће доћи. Свако може да каже да жели да освоји грен слем титулу, али морате да се потрудите за све то.
ПО РЕЦЕПТУ ЗВЕРЕВА
Александар Зверев за Рунеа представља најбољи пример како треба да се врати на место успеха. Финалиста Аустралијског опена лане је освојио два мастерс пехара – прво у Риму, затим у Паризу.
- Мислим да не треба ништа да мењам у игри. Посматрао сам Зверева, колико је напредовао у последње време – подсетио је да се Немац руског порекла вратио после тешке повреде скочног зглоба у полуфиналу Ролан Гароса 2022. – Пре проблема с ногом био је константно међу првих пет играча, данас је један од кандидата за грен слем пехар. Циљ ми је да максимално искористим потенцијал. Уколико сам способан то да учиним онда могу да победим на великим турнирима – закључио је Руне.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
