ПОДВИГ КОЈИ ИНСПИРИШЕ – Стефан Павловић: Волим да трчим и без лопте

У уводу новогодишње ноћи док је набујала Језава, немирнија него иначе, зарањала у Дунав, кошава од Ђурђеве тврђаве таласала дамама хаљине и господи иницирала бржи корак на релацији аутомобил - окићени ресторан, Стефан Павловић, јунак наше приче, најближима је поновио реченицу:

- Ма, какав дочек, идем да легнем, сутра креће изазов!

Остало је историја: смедеревски ватрогасац, тог 31. децембра у дневној смени и чврсте одлуке да пропусти чари прославе Нове године, током јануара, трчећи свакодневно просечну маратонску дужину, нанизао је 1.304 километара, притом, не занемарујући радне обавезе. Подвиг за дубок наклон, Забавникову рубрику „Веровали или не”!

- Ми, ватрогасци, кад изађемо из смене и добијемо два дана слободно - тад нам је Нова година – смеје се 32-годишњи Павловић, у старту разговора за Журнал напомене да је изазов - акција имала хуманитарни карактер, игром случаја – за дете из родног му Смедерева.

После великог „браво” и „што не изабрасте фебруар”, откријте – да ли сте се икад професионално бавили спортом?

- Не, ја сам рекреативац, почео сам с теретаном и трчањем, полако прешао на озбиљнију километражу. Већ 12 година сам ватрогасац, малтене, „из школе”.

У јануару, с атрибутом незаборавног, свима сте поставили лекцију – први сте Србин с таквим достигнућем?

- У почетку је било лошије време, трудио сам се, углавном, да разбијем монотонију. Имамо тврђаву, атлетску стазу, међутим, треба увећати километражу у данима пословног одмора. Кад радим, као данас, не могу да саставим 15 километара, у преводу - другим данима морао сам то да надокнадим. Једног – 74! Посао ни у једном тренутку није трпео због трчања. Нисам ни тражио протекцију, радио сам нормално, с колегама ишао на интервенције. Мало сна, оно јес', забаталио сам неке обавезе код куће, изгурало се, некако...

Где сте све трчали?

- Шпартао сам ка Београду, смедеревским селима... Кад се удаљим 21 километар, знам да морам и да се вратим. Од 31 дан, у цугу сам истрчао 15 маратона, некад поподне - још 10, 15 километара. Тих 74 – наменски: прешао сам 1.000. Знао сам да сутра цео дан радим, да нећу моћи...

Ког дана је било најтеже?

- Од 21. јануара се, верујте, тело навикло – ишло је лакше. Тешко ми је било трећег, четвртог, уз напомену – уопште ми није био план да будем први. Знате, имамо елитне тркаче, од првог дана с маратонима. Нисам био у компететивном размишљању, примарно ми је било да је ово хуманитарно и да је то дете „звезда”. КТЈ (Ко те јури) је јака организација, јануаром и септембром организује месечне изазове, уз 300 пробраних учесника, тркача из Републике Српске, Црне Горе... Километри се откупљују, апелујемо на људе великог срца да шаљу поруке. Рус, ооозбиљан, стартовао је јако са супругом, каскао сам за њима, сваке среде и недеље прављени су пресеци – по тимовима (12 са по 25 људи) и индивидуално. Константно сам био други, трећи, видим – то су тркачи који, једноставно, имају времена. И, у једном тренутку почео сам да повећавам километражу, на четвртом пресеку – први?! Пратили су ме, на 10 километара, до 31. јануара наставио сам истим интензитетом, другог оставио на 300. Руса – 400 и „нешто”!

У које доба дана сте јурили стазом?

- Покушавао сам да трчим и пре дневне смене, показало се лошим. Морао сам да устанем пре три, истрчим, два и по километра препешачим до посла, ако се још потрефи и лоша смена... Схватио сам: није вредно здравља, плус – да ми се на послу, изузетно одговорном, нешто догоди. Стога, гледао сам да из дневне смене, увече, одем на трчање, да тог дана буде 15, 20, сутра ћу да запнем, па у ноћну!

Је ли било повреда?

- Није, мало истегнућа, жуљева...

Падало вам је на памет да одустанете?

- Ни у једном тренутку, изазвао сам и – себе! Већ три године трчим планинске ултрамаратоне од 100 километара, ово је било за два нивоа изнад, тело ми је пролазило кроз трансформацију. Осећао сам да ми се организам другачије понаша. Иначе, никад нисам трчао градске маратоне, углавном, по планини. Имао сам запажене резултате, спремам се да и ове године „радим” озбиљне трке. Имамо их на Старој планини, Тари, модерна је и западна Србија – Дивчибаре и Повлен, па Сува планина на југоистоку. Спорт је у залету, рађају се нове организације, трке...

Слушате ли музику док трчите?

- Никад! Интересује вас зашто? Често се сусрећем са аутомобилима, псима...

Сами сте спремали храну, увек интересантно – шта током импозантних деоница једете / пијете?

- Нисам толико користио гелове, иначе, најпрактичније. С обзиром на то да је зима, не морате много да пазите шта уносите у организам, преко лета више се губи електролита. Довољно ми је било литар воде, увек код мене, генерално – сам правим храну, углавном – сирове куглице, од орашастих плодова и сировог воћа. Помешам, убацим мало соли... што би ми надоместило све.

Јесте ли имали друштво?

- Матија Младеновић је неколико пута трчао са мном. Другар, човек у организацији наше трке у Смедереву – Урбане десетке.

За оваква, несвакидашња достигнућа – огроман је значај квалитетног опоравка?

- Нисам се ослањао на суплементе... Витамини! Фокус ми је био на загревању и истезању. Људи су лењи око тих ствари, показало се да су кључ, бар код мене...

Сад, на свечаној церемонији на Фрушкој гори, при погледу на табелу и „невероватних” 1.304 километра за 31 дан, дефинитивно сте схватили грандиозност оствареног?

- Има људи који кажу: „Не могу без лопте да трчим.” А, ја волим, овако се испричам, исвађам, измирим са собом... Дођем кући и супер сам – скроман је, (и) после свега, Стефан Павловић, личност чије дело, симбиоза великог срца и тркачких моћи, инспирише.

ЗА АНДРИЈУ

„Ко те јури” изазов садржи хуманитарну ноту, јануарски – за Андрију?

- Андрија Делић (2020) је мој суграђанин. Рођен је с килограм, имао је бројне операције, не може да говори, самостално хода. Драго ми је што сам био део акције у којој су се „откупљивали” километри за лечење мог Смедеревца – с гејзиром емоција збори Павловић.

УРБАНА ДЕСЕТКА

Све трке по Србији су изузетно занимљиве, али...?

- Урбана десетка! Наша, у Смедереву, прошле године с 500 такмичара. Сад, у мају, требало би да буде и више, на 10 километара додаћемо и дечију трку и полумаратон – открива Стефан, не заборављајући да истакне припадност и теретани Тријумф, заслужној што се прича о несвакидашњем подвигу раширила Србијом.

НОРМАЛ

Је ли издржала опрема 1.304 километра, тј. да ли сте мењали патике?

- Стартовао сам с патиком од пређених близу 700 километара и нисам је скинуо до краја. У питању је Нормал, модел Томир 2. Бренд код нас није познат, планински тркач из Норвешке сам га је направио.

Павловић додаје:

- У првој половини јануара било је мразева, Смедерево – град на Дунаву, имамо кошаву која све то појачава. Међутим, две гарнитуре опреме вртео сам стално. Људи не треба тиме да се оптерећују, тек сад видим колико имамо, а некад купујемо, купујемо...

НЕКА СТРЕПИ ТАКАХАШИ

Светски рекорд држи Јапанац Томи Такахаши: 2013, на месечном нивоу, дневно је просечно трчао 65,5 километара, напомене – без пуног радног времена и с тимом људи задуженим за логистику. Размишљате ли да га надмашите?

- Нисам размишљао, али после овога... Генерално, са озбиљним тимом и слободним временом – није неизводљиво – загонетан је Павловић.

У ЈАНУАРУ БУДЕ ОЗБИЉНИХ ПОЖАРА

Стефане, ви сте професионални ватрогасац при МУП РС - које вам је радно време?

- Пуно радно време, 12 сати смене.

Је ли било пожара на почетку 2025?

- Сећам се - 20 и „неког” јануара добили смо сирену за узбуну, морамо да се сјуримо и кренемо. У том трку озбиљно сам истегао препону, до сутрадан увече имао проблем с ногом. Морао сам да мењам корак, технику трчања. Иначе, увек има посла, у јануару дође до озбиљних пожара, најчешће због грејања... Најважније: свака интервенција била је успешна.

Шта кажу колеге за ваш подвиг?

- Неколицина је знала, сад је то букнуло, као пожар. Неки су се понудили, пошто немам аутомобил, да ме возе на Фрушку гору, на доделу награда.

СПРЕМАМ СЕ ЗА ПРОКЛЕТИЈЕ

Одмарате?

- Активан одмор, тренинзи опоравка. По мени, боље је тако.

Планови?

- Имаћу главну трку на лето, до тада – још неколико. Све – на планини.

Пик?

- На Проклетијама, 177 километара. „Крем де ла крем” наших и иностраних тркача. Долазе из Туниса, Мексика...

Колико сте највише претрчали у цугу?

- На Фрушкогорском ултра екстремном маратону 137 километара.