Стојчић и Русимовић уче талентоване Кинезе

Ненад Стојчић је променио седам календара у Кини и окачио на зид осми. Tренерским послом бави се у суперлигашу Хуанглонг, где ради у академији са децом рођеном од 2011. до 2016. и уједно је селектор репрезентације Бинђан.

- Лидер сам свим страним тренерима, а много је стручњака, не само у нашем клубу, већ и у читавој Кини. Тамо раде тренери из Португалије, Бразила, Аргентине, Чилеа, са Филипина, буквално из свих крајева света. Имао сам понуду трећелигаша Зиба, међутим, нисам хтео да идем, а нисам се ни покајао. Освојили смо куп града Хангџо. Радило се о великом такмичењу, прво се играло по групама. Планирам да у јуну доведем у Србију неколико селекција како би се кинеска деца измерила са нашом, са циљем да видимо где смо, ми Срби, а и Кинези. Има талентоване деце у Кини, занима ме да видим где су у односу на српске бисере – прича Ненад Стојчић.

Некадашњи десни бек и неуморни везиста играо је за панчевачки Динамо, Млади радник из Пожаревца, обреновачки Раднички, Звездару, апатинску Младост, ЧСК Пивару, Рад и Глогоњ, кад се такмичио у тадашњој Другој лиги, а тачку на каријеру ставио је у Канади. Бранио је боје белих орлова из Торонта са којима је био шампион земље јаворовог листа 2008. године.

- Услови су перфектни, свака школа, све једно да ли је основна или средња, има терен са вештачком травом и то је огромно богатство, велики стимуланс, како за тренере, тако и за младе фудбалере жељне рада и доказивања. Иза себе имам трофеје у колекцији, међу три смо академије у граду од 20 милиона становника! Резултати нису толико битни, рад је на првом месту и све се базира само на раду, таленат је у процентима 20 одсто потенцијала за коначан успех – рекао је Стојчић.

Са Стојчићем је у Кину отишао Слободан Русимовић, сарађивали су четири године, а онда су им се путеви на кратко разишли.

- Предводник сам репрезентације области Бинђан, паралелно са тим послом обучавам младе играче, за месец дана поново ћу предводити селекцију града Хангџоа. У прошлој години освојио сам три пехара, био првак региона, што је огроман подстицај и тренерски успех. Изабран сам за једног од петорице најбољих тренера, награђен плакетом за учинак са млађим категоријама. Циљ је да се окренем Европи, ускоро вратим у Србију, јер сам оставио видљив траг у Кини. Хоћу да се дошколујем после стицања А лиценце, јер себе видим у омладинском фудбалу. Знања, воље, жеље и енергије у фудбалу никад није довољно, успоставио сам контакте са Црвеном звездом, конкретно Николом Јелићем, директором омладинске школе на Маракани, а управо би баш највећи и најтрофејнији клуб био једна од мојих првих жеља – рекао је Слободан Русимовић, бивши сарадник Драгана Аничића у стручном штабу Мачве, где је предводио и омладински тим Шапчана.

Русимовић је претходно радио у Јединству из Сурчина, а први тренерски посао имао је у Школи фубала Доминус, где је учио од Владимира Чепзановића, последњих годину дана кондиционог тренера у репрезентацији Белгије.