Приоритет шампион у Лос Анђелесу

Легендарни Давор Штефанек пре три месеца изабран је за председника Стручног савета РСС, тела које је заменило функцију селектора. У раду му помаже некадашњи репрезентативни саборац Александар Максимовић, док је технички део посла у рукама Славена Докманца, секретара РС Војводине.

Иза Орлова су базичне припреме које су обавили од 9. до 31. јануара на Дивчибарама, прву проверу имали су током викенда на турниру Ранкинг серије у Загребу.

- Припреме су биле одлично припремљене и организоване, уз сениоре и јуниоре у рвању у грчко-римском стилу, учествовало је и шест репрезентативки у женском рвању – почео је разговор олимпијски шампион, данас председник ССС. - Све што радим као председник Стручног савета у договору је с првим тренером Војиславом Трајковићем и одмах да истакнем да је сарадња, од првог дана, на високом нивоу. Ту су и Александар Максимовић, тренери млађих категорија Ђорђе Миолски и Кристиан Фрис, Далибор Перовић задужен за селекцију девојака и наша комуникација је одлична. Сваки договор је у интересу српског рвања и добрих резултата. Припреме су биле напорне и сваке базичне основа су за даљи рад. Рвачи су навикли на све то, знају шта их чека и нико од њих не прави паузу у раду. Кад нису у заједничком тренажном процесу, по клубовима раде индивидуално. Кроз то су прошле и предходне генерације.

Ранкинг турнир у Загребу био је прва провера у 2025?

- Било је добро, да се прецизније изразим, солидно рвање, имајући у виду да су директно са базичног рада, где су снага и кондиција били у првом плану, ушли у жестоке борбе. Конкуренција у грчко-римском стилу била је изузетна, са много освајача медаља с великих такмичења. Георгиј Тибилов био је одличан, савладао је четири врсна борца за златну медаљу и, речју, деловао убедљиво. Мало је подбацио Александар Комаров. Разговарали смо, он је врх и освојио је пето место и није смак света. У децембру је имао малу операцију, припреме на Дивчибарама су биле тешке и желели смо да одмори и пропусти турнир. Инсистирао је да рве. Добро, то је иза нас, што се осталих тиче нема неких замерки, иако се увек може више и сами то кажу. Алекси Илићу, који је закорачио у сениорску конкуренцију, жреб је доделио европског првака Сулејамнова из Азербејџана и наш борац је поражен на резултат 1:1. Себастиан Нађ имао је три нерешена меча, један је добио, два на 1:1 изгубио. То су нијансе, ривали су били изузетно жестоки, не само у његовој категорији. Да не анализирам остале.

Милош Перовић, Ное Поч, Урош Лечић, Лука Катић, Урош Крстин су, по оценама тренера, перспектива?

- На срећу, нису једини, има их још који тренирају пуном снагом са сениорима, а нису њиховог узраста. Сви они вреде, да није тако, не би били са члановима прве селекције. С тренерима разговарам и сви репрезентативци, без обзира на годиште, слушају инструкције, верују у мене и Трајковића и оно што радимо. То је изузетно важно у тренажном процесу и кад такмичар испуњава задатке и зна да има безрезервну подршку, треба да уследи и резултат. У сваком спорту, поготово борилачком, уз квалитетан и напоран рад иде и самопоуздање и треба доста стрпљења да би се циљеви и жеље остварили. Меч траје шест минута, чујеш савете тренера, али на струњачи сам доносиш одлуке и мора да будеш јак у сваком погледу.

Кренуо је нови олимпијски циклус, следи и подмлађивање националних селекција?

- Било је то приметно на турниру у Загребу. Много је нових имена у сениорској конкуренцији, млађи пристижу, али они су препознати раније, кроз највећа такмичења млађег узраста. Има смене генерација, међутим и оних који су у најбољим годинама и у врху су у својим категоријама. Ако бих да мерим, имамо пет рвача за светски врх и то би требало да нека од наредних такмичења и потврде.

Иако су сваке четврте године, Олимпијске игре су изнад свих осталих такмичења?

- Немерљиве су у односу на све друго у спорту. Нисмо успели да освојимо одличје на Играма у Паризу, одмах после њих у фокус је стављен Лос Анђелес. Тежимо ка новом олимпијском шампиону 2028, то је приоритет овога чиме се бавимо. Наравно, борићемо се до Лос Анђелеса да останемо у континуитету освајања медаља на највећим такмичењима. У априлу је сениорски Европски шампионат у Словачкој, у септембру Светски у Загребу и то су изазови на које треба да одговоримо као у последњој деценији – одличјима.

Услови за рвање никад нису били бољи, кад је отворен Центар за борилачке спортове у Кошутњаку рекли сте да је то „свемирски брод”?

- Држава је стала уз спортисте и на томе смо сви захвални и никад није било као у последњој деценији. Кошутњак је са светским условима који се срећу код најразвијенијих, пре њега у погону је Рвачка академија у Кањижи, стално пуна млађих рвача у тренажном процесу или такмичењима. Сви клубови су побољшали услове рада и нема ништа без помоћи државе. Хвала људима који данас воде РСС, као и онима раније који су ударили чврст темељ за остварење добрих резултата – истакао је Давор Штефанек, најтрофејнији српски рвач икада.