Шампионски плес

Драгана, кћери, мора ли тај бокс?

Антологијска реченица у житију новосадске породице Јовановић, прва клапа будућег документарног филма о, ако Бог да, светској и олимпијској шампионки, за сада „само” бронзаној са ЕП и, најсвежије, с трофејом 62. Београдског победника. Јунакињи Журналове, сретењске приче!

- Бокс сам почела да тренирам у Војводини, са 11 година. Другарица Ана ме је наговорила, позвала да кренем с њом. Била сам буцмастија, мало по мало, ето ме после три месеца на ЕП у Бугарској! Изборни меч за репрезентацију, па у Софију – одмотава филм 19-годишња, најперспективнија Српкиња.

Родитељима није било свеједно?

- У почетку нису били за то, знате – девојчица. Претходно, седам година тренирала сам плес. Свима „бум”, поготово тај експресни одлазак на Европско првенство. Сад су, наравно, у потпуности уз мене. Највећа подршка.

Јасно к'о дан: нису џаба сведоци Београдског победника инспирисани умећем Драгане Јовановић коментарисали „Плесала је у рингу”?

- Сви се одушеве мојом кретњом, то ми је, вероватно, остало од плеса. „Пробала” сам и пливање, одбојку – женске спортове. Пре бокса, ниједан борилачки.

Спортски гени?

- Мама – плес, татина браћа – џудо, али више рекреативно. Ко је „крив” за умеће? Напоран тренинг. Сваког дана, сем недеље, по сат и по ујутро и увече. После Војводине у Зворнику, последње три године у Сомбору, тренутно најбољем клубу у Србији.

Тренери заслужни за шампионски „изглед”?

- Стојан Кнежевић! Без њега – ништа. Три године сарадње, исто толико европских медаља. Прве кораке, иначе, научио ме је Јован Ружић у Војводини, премијерно сам с њим, што би се рекло, стала у гард.

Медаље, ипак, жањете „у тем Сомбору”?

- Мало је шок кад се преселите из Новог Сада, али... Супер ми је на западу Бачке. Леп град, сви ме подржавају.

Као Војвођанки, лакше вам је у Сомбору, него, на пример, у Нишу. Мада, сад у марту ћете на југ – по злато?

- Једва чекам Светско првенство! Биће јака конкуренција: Мароканке, Туркиње, Словакиње... Надамо се најсјајнијим одличјима, бар да свака девојка из репрезентације забележи по победу. Ја? Да уђем у финале!

С трофејом Београдског победника порасло вам је и самопоуздање?

- Заслужила сам пехар, победила Имане Ел Азами Ел Хасани, познаваоци бокса знају – класу. Мароканка је наметнула стил и нападала, ја - из контраудараца и дефанзиве. Имала сам снаге, један од најбољих мечева до сада. Сјајна увертира за Ниш и планетарну смотру.

Знате ли главне конкуренткиње за постоље?

- Највећа ривалка: Бусеназ Чакријоглу, искусна Туркиња (28). Двапут сребрна на ОИ, двапут првакиња света, шест пута Европе. Нисмо се још среле, али сам побеђивала боксерке сличних резултата. Била би ми част и само да уђем у ринг с њом. Наравно, ништа није немогуће.

Показало је то, уосталом, прошлогодишње ЕП у Београду?

- Невероватан успех – медаље у чак 11 категорија! Не верујем да ће тај салдо да се понови, можемо барем неколико. Даћемо све од себе, тренирамо, што би се рекло, к'о ненормалне.

Сара Ћирковић је увек фаворит, Шадрина и Кулухова, такође?

- Са Саром сам била у истом клубу, константно смо спаринговале, помагале се. Све смо к'о једна, слажемо се, Шадрина и Кулухова донеле су нам огромне резултате. Првакиње Европе! Руска школа разликује се по стилу боксовања, Наталија и Кристина, у међувремену, попримиле су и нешто српско. Свако се бори како му одговара.

Интересантно: део спектакла на Београдском победнику била је и кик-боксерка Леа Благојевић?

- Леа је први меч у боксу имала против Николине Гајић, искусније, кадре да је надмудри стилом. Надам се да ће да остане у нашем спорту и напредује.

У боксу су веома мале границе између категорија: ви сте до 52, до 54 је, рецимо, Ћирковићева?

- Ја сам увек на дијети, ха, ха...

Није лако одржати килажу, видесмо – Омеру Аметовићу, упркос доминацији, измакао је Београдски победник зато што ју је пребацио?

- Омер, мој клупски друг из Сомбора, на ваги је био тежи за кило. Специфичан је почетак године, знате – новогодишње прославе, славе, сви се подгојимо пет, шест кила. Да је тешко остати у границама – јесте, женама више него мушкарцима, поготово у малим категоријама. Све, међутим, прође, битно је да се на крају узме медаља. Иначе, имам и нутриционисту...

Откријте, шта тачно једе шампионка до 52 килограма?

- Углавном овсене каше, рибу, месо, салате... Ништа што је масно, избачени су нам, на пример, сокови. Трудимо се да се хранимо здраво, наравно, има дана кад можемо да једемо све. Тад, узмем и нешто слатко...

Слатко ће да буде још слађе кад заблистате од 8. до 16. марта у Чаиру?

- Главни циљ – Лос Анђелес 2028. Надам се да ће моја категорија да буде олимпијска, тренутно – није. Волела бих да се квалификујем, то ми је највећи сан. Дотле? У праву сте, светска медаља!

Драгана Јовановић тек је упловила у боксерску бајку, стручњаци тврде - кадра да је зачини шампионским плесом!