„Украјинка ми се плазила, нисам хтела да јој честитам”

Пораз / неправда за – највећи ожиљак?

- Изгубила сам у полуфиналу ЕП у Београду од Рускиње, није ми најтеже пало – дала сам све од себе. Али, меч са Украјинком у Бугарској, на ЕП до 23 године... – почела је Драгана Јовановић.

Шта се догодило?

- Била сам боља у све три рунде, кад – 5:0 за њу?! Неправда, остала сам без медаље. Цела хала је устала, подржала ме. Украјинка је у финалу боксовала с Туркињом, разбила јој главом јагодичну кост, судија је није ни опоменуо?! На крају, злато. То није имало везе са спортом, било је уочљиво да нешто није како треба. Толико Украјинаца у финалу, нереално. Политика!

Како у тим тренуцима остати миран, пружити руку „победнику”?

- Може, ал' ако је противник нормалан. Украјинка је у трећој рунди почела да ми се плази, смеје у лице, изазива. Први пут ми се догодило да је неко толико безобразан. Да је остала достојанствена, пружила бих руку. Прва ситуација за осам година да то нисам учинила! Поздравила сам се с њеним тренерима, али... До краја је исто радила, ниједна противница није јој честитала.