Драшовић: Све испод злата неуспех

Добили су име по југословенској серији ,,Отписани”. Једна од најгледанијих телевизијских емисија. Тема о којој се пише у редовима испод за разлику од серије није фиктивна већ стварна, с правим ликовима.

Но, да се вратимо на име серијала – пут у Француску на Олимпијаду, а не борба против Немаца, у српској али и широј јавности доживљена је као сценарио који је писао Драган Марковић.

Почетак није обећавао, деловало је да су незванични надимак заслужили, али преласком из јула у август, стигао је наставак серије - ,,Повратак отписаних“ из Париза, тачније, повратак златних ватерполиста који су на врху спортског Олимпа трећи пут у низу. Песме на дочеку нису биле као у популарној ТВ емисији, али више их нико није називао отписаним, већ уписани у историју.

Један од њих чије име је записано је Радомир Драшовић, који је први пут у каријери доживео оно о чему многи сањају целу каријеру – освојити златну медаљу и дати гол у финалу против највећег ривала, Хрватске.

Играо је за београдске вечите, а свој успех од Мађарског Солнока где је освојио Еврокуп и тамошње првенство, подигао је на већи ниво – шест трофеја у домаћим оквирима за три године под капицом Новог Београда. Један му је измакао, а у годинама испред нас покушаће да га освоји са Радничким – трофеј Лиге шампиона.

У познатом окружењу, где је тренер Урош Стевановић, а пола тима златни репрезентативци, успеха неће мањкати, а после споријег почетка, време је да Раднички заједно са Драшовићем ради оно што најбоље уме – повратак отписаних...

Незаборавно финале против Хрватске, врх спортског Олимпа?

- Дефинитивно утакмица коју никада нећу заборавити. Право уживање за све нас. Били смо доста фокусиранији, агресивнији и расположенији од противника. Огромна глад и жеља за победом нас је довела у ситуацију да контролишемо читав меч и резултат. Веровали смо без трунке сумње да узимамо злато тако нам се и вратило. Невероватан осећај пред сам крај утакмице кад схватамо да смо олимпијски шампиони, пред препуним трибинама, у најлепшој атмосфери коју сам осетио. И са нашим људима који су дошли да нас подрже. Химна Србије на постољу. Величанствено – присећа се Драшовић Париза 2024. године.

Како сад гледаш на целокупни успех?

- Постајем све свеснији, а све више, да тако кажем, заборављам ту чињеницу. Као да је била давно иза нас. Сваки професионални спортиста мора да функционише на такав начин. Много је реалније да нам се догађају порази. Освајање златне медаље је прелепо. Успех за цео живот који ћу памтити. Међутим, мора се једноставно оставити иза себе, као једна прелепа успомена, водиља и нешто што ће нам давати сигурност у будућности.

Следи Светско првенство у Сингапуру, глад за трофејима не престаје?

- Које год такмичење да играмо нама су највећи циљеви у мислима. Поготово за репрезентацију. Нама је као што смо много пута спомињали, све испод злата можемо да окарактеришемо као неуспех. Наравно, све има своје. И кад се не узме злато, већ нека друга медаља. Све је то успех за себе и школа која се пролази да би се остварио неки даљи циљ. Светско првенство је пред нама, сигурно да ћемо ићи по злато и урадићемо све да то доживимо и освојимо.

Раднички је делом и репрезентација у малом. Иако играте са неким играчима први пут, колико је важно да постоји повезаност?

- Најважније за једну спортску групу - повезаност и конекција. У новој клупској или репрезентативној сезони једноставно не почињеш увек од полазне тачке, већ има нешто што си изградио раније. То олакшава неколицини нас из репрезентације, док нам с друге отежава што смо се са осталим делом екипе заправо сусрели тек ове сезоне. Сви се ми познајемо и знамо. Међутим, кад дођу нове улоге у самом тиму и утакмицама, то долази до изражаја. Сад то много боље функционише у другом делу сезоне.

Клуб је слабије ушао у сезону. Колика је заслуга кратког одмора и период после олимпијских игара заслужан за то?

- Чињеница је да смо доживели киксеве у првом делу сезоне, односно губили смо утакмице које смо мислили и желели да победимо у Регионалној лиги, као и Лиги шампиона. Почели смо сезону квалификацијама за елитно такмичење које је уследио недуго после почетка припрема и завршетака ОИ. На почетном квалификационом турниру играли смо добро и обезбедили Лигу шампиона. Могуће да има разних разлога зашто је форма ишла силазном путањом. Ако причамо о околностима, сигурно да су многе ствари утицале – нова екипа, олимпијада и генерално напорна такмичарска година. Увек крећемо од себе. Сами себи можемо најлакше да помогнемо да изађемо из кризе. Баш из тих разлога сматрам да смо после полусезонске паузе заправо успели да уђемо у победнички ритам и дигнемо игру на виши ниво.

Колико је важно смањити осцилације? На пример, у Лиги шампиона сте у Сплиту, изгубили од Јадрана, а у Регионалној лиги победили код куће.

- То је заправо најбитније – смањити осцилације кроз сваку утакмицу. У првом делу сезоне смо их лошије контролисали, иако је нормално да се оне дешавају свакој екипи. Ипак, осцилације не би смели да допустимо ни на једном мечу. Сигурно да нам је то главни циљ, јер само тако екипа може да стекне сигурност и да задржи прави ниво игре.

Колико је меч против Младости у Загребу, који је обиловао великим бројем искључења утицао на екипу да настави пружа добре партије?

- Била је изузетно захтевна утакмица, пре свега на психичком плану. Лоше смо је отворили. Дефинитивно да нам тај ритам и критеријум суђења са пуно искључења не одговара много. Успели смо да се прилагодимо и стигнемо заостатак. На крају смо их победили на петерце. Сигурно да нам је тријумф у Загребу дао ветар у леђа да наставимо да верујемо у себе и да таквим утакмицама приступамо на много озбиљнији начин.

Коју екипу би истакао у Регионалној лиги, осим водећих на табели?

- Дефинитивно утакмица против Јадрана Херцег Нови на нашем базену. Једину коју смо одиграли против њих. Оставили су јако позитиван утисак на мене, али и на све друге. Бележе сјајне резултате – победили сплитски Јадран и Нови Београд, победили нас у Крагујевцу. Завидан ниво физичке спреме. Тимски су уиграни - ,,мељу“. Истакао бих њих у Регионалној лиги.

Колико вас јаке утакмице припреме за Европу?

- Може се рећи да смо с једне стране у предности. Играње великих утакмица, односно великог броја таквих мечева је нешто што праву екипу припрема и одређује за читаву сезону. Управо то може да буде и негативна страна приче. Заиста су такве утакмице исцрпљујуће, поготово ако се забележи кикс, па се доживи пораз. Имамо више могућности да налетимо на зид који нам угрува самопоуздање и жељени континуитет.

Да ли је играње изазовних мечева теже са психолошког аспекта, него физичког?

- Јесте, али то је оно што спорт захтева. Захтевно је психички и физички. Незахвално је упоредити шта је захтевније, али можда је психолошки моменат донекле изазовнији. Заиста прегршт утакмица, нових циљева постављених испред себе. Није лако увек бити мотивисан и фокусиран, иако увек ка томе тежимо. Могуће да је са психолошког аспекта захтевније, него физички, јер ми смо навикли на умор, више га и не осећамо, заборављамо га.

Раднички увек тежи ка врху. Који су циљеви у наредном периоду?

- Наш циљ је као што смо рекли на почетку сезоне, нисмо га променили – да освојимо три трофеја која имамо испред нас до краја сезоне. Освајање Регионалне лиге, зашто да не? Тренутно смо у прве четири екипе које су бодовно близу. Изборићемо се за што бољи пласман до фајнал-фора и знам да ћемо тамо отићи најспремнији, као и најсвежији како психички тако и физички. Даћемо све од себе да у таквој конкуренцији узмемо трофеј.

Колика је предност Шумадинца у базену због искуства и шампионског менталитета која екипа поседује?

- Искуство играња великих утакмица и индивидуални квалитет су свакако предност. Има још много адута које поседујемо, али и други тимови имају своје квалитете. Гледамо да све укомпонујемо, сјединимо и да све то искористимо на најбољи могући начин за нас како би дошли до трофеја.

Група у Лиги шампиона није била лака, сматраш ли да је могло боље?

- Могло је да буде дефинитивно боље. Поготово у утакмицама са сплитским Јадраном, да изузмемо Ференцварош који је био најбоља екипа. Против Јадрана нисмо били на свом нивоу. Остала ми је велика горчина. Други меч  у Крагујевцу нисам играо због суспензије коју сам зарадио против Динама Тбилисија. Кад год помислим на тај период и пораз - један од болнијих тачака ове сезоне. Криво ми је што се нисмо пласирали у осам најбољих. Убеђен сам да  заслужујемо, међутим такав је спорт – у своје време те постави на своје место. Постоји разлог зашто нисмо успели. И утакмицом против Ференцвароша нисам задовољан како смо приступили самом мечу. Начин на који смо одговорили на њихову игру којом побеђују већ годинама –силовито, ефикасно. Видели смо и против Барселонете сад како то изгледа. Против тима као што Ференцварош игра мора да буде на много бољем нивоу, као и да будете конкретнији, агресивнији, фокусиранији...

Раднички наставља своје Путешествије по Европи против Бреше у осмини-финала Еврокупа?

- Бреша је једна агресивна, полетна екипа – права италијанска. Различите видове одбране, сви пливају на јако високом нивоу и то је нешто на шта ћемо морати да се припремимо. Идемо утакмицу по утакмицу, кад дође време, анализираћемо и спремићемо се јер су заиста незгодна екипа.

Твоја прва сезона у Радничком. Шта је било пресудно за долазак у срце Шумадије?

- Могу рећи да је пројекат, идеја и циљеви за блиску будућност била кључна ставка. Организација је феноменална. Услови су у односу на раније подигнути на још виши ниво. Једна прелепа радна атмосфера. Клуб који је оформљен да понуди играчима нешто што професионални спортиста и заслужује. Утисци су сјајни и надам се да ће резултати бити још бољи.

Колико је важно да играч дође у организовану средину, као што је то случај у Крагујевцу?

- Врло је важно. Нажалост у нашем спорту то није нормалан појам - ниво организације као у Радничком. Кад играч види како све изгледа, сигурно да има додатан мотив и жељу да дође.