Победа и даље у зимским сновима

Кад не иде, онда баш не иде. У тој краткој реченици налази се оцена игре Војводине у прва три пролећна кола. Новосађани, по њиховим изјавама - жељни да се поново нађу у Европи, остварили су сва три ремија, али, ипак, и даље имају све у својим ногама и рукама. И поред чињенице да не играју сходно реномеу, али ни снази екипе, остали резултати иду им наруку и сада се налазе на петом месту, са три, односно четири бода заостатка за четвртопласираном Младошћу и трећепласираним Радничким 1923.

Иако су у Панчеву важили за благог фаворита, утисак је да црвено-бели из Српске Атине, посебно у другом полувремену, тај епитет нису оправдали. Ишла је утакмица у правцу у којем су гости желели, па су повели у 30. минуту голом Јусуфа Бамиделеа, а онда су повукли кочницу. Због чега је било тако, питање је за Ненада Лалатовића и чланове његовог стручног штаба. Да ли због императива победе, или притиска којем су сами себе изложили, наравно и сасвим солидне партије играча Железничара, чета из Новог Сада одавала је утисак да само жели да сачува предност, без посебног интересовања да потпуно сломи ривала и још једним голом уведе сусрет у мирну завршницу.

У неколико наврата „бонус” голман Матија Гочманац, добрим одбранам, то им је омогућавао, али велики тимови, а то је оно чему теже људи из клуба из града подно Петроварадинске тврђаве, посао завршавају пре последњих тренутака одређене утакмице. Војводина то није учинила и, захваљујући потпуној деконцетрацији у одбрани, у четвртом минуту надокнаде, дозволила је Петру Гигићу да из срца петерца затресе њену мрежу и обезбеди свом тиму реми. По свему приказаном, потпуно заслужено.

Сад већ постаје симптоматично то да новосадски тим не уме да искористи своје предности и пронађе пут ка победи. Узалуд и неке добре партије, кад се увек пронађе пукотина у дефанзиви или, што је много чешће, уследи лоша реализација. Због тога бодови неповратно отичу низ Дунав, уносећи све већу нервозу, али и разочарање код навијача. Једноставно, победа је постала права енигма за Стару даму, а до краја основног дела првенства преостало је још само седам кола.

Није то једино што мора да забрине симпатизере клуба из северне српске покрајине... Војводина заостаје три бода од места које је води у Европу, али и има и само четири бода у предности у односу на деветопласирани Раднички из Ниша и пет корака вишка испред Железничара и ТСЦ-а. Иако о томе, наравно, нико у Новом Саду не жели ни да размишља, црвено-бели још нису обезбедили пласман у плеј-оф, па и о томе, без обзира на квалитет којим располажу, у Српској Атини морају да размишљају.

И неки унутрашњи проблеми сигурно узимају данак. Калеб Зади Сери ушао је у игру у другом полувремену у Панчеву, али га није било у екипи у дербију с Партизаном. Незадовољство, бес или нешто треће, постоје разне приче, најбољег играча Војводине у овом првенству удаљили су од оног што се од њега очекује и што је јесенас пружао.

У суботу Лалатовићев тим дочекује претпоследњег на табели, ИМТ. Не треба посебно ни истицати да у том сусрету Његош Петровић и његови саиграчи једноставно морају да освоје сва три бода, али не треба да се заборави ни забрињавајућа чињеница: у сусрету с „фењерашем” Јединством у Убу, Војводина је освојила само бод (1:1), а исто то догодило се и на „Карађорђу”, када је, тада претпоследњи Текстилац успео с њом да ремизира (0:0). Сада Стара дама више нема право ни на какав кикс, а њени навијачи надају се да су тога свесни и њихови миљеници.