Пољски фудбал, одакле долази Јагјелоња, ривал ТСЦ-а у баражу за осмину финала Лиге конференције, имао је увек играче из Србије. Један од њих Вук Сотировић је у два мандата био члан клуба из Бјалистока. Некадашњи нападач жуто-црвени дрес је облачио у сезонама 2007/08. и 2011, постигао је осам голова на 31 утакмици.
На нашим теренима Сотировић је остао упамћен као нападач Јавора, а први окршај Бачкотополчана и Пољака пажљиво је пратио.
- Током првог меча дописивао сам се са председником Јагјелоње из мог боравка у овом клубу. Констатовали смо да је пољски тим лоше одиграо прво полувреме. Пре меча сам му рекао да неће бити лако проћи ТСЦ иако је више битних играча током зиме напустило Бачку Тополу. Уверавао сам га да су за српске услове одласци велики проблем. Реплицирао ми је да и Јагјелоњи недостају осморица из прошле, шампионске сезоне, четворица су отишла, исто тоилико њих није могло да игра због картона и повреда – каже Сотировић.
Какве су шансе ТСЦ-а да направи изненађење и победи у четвртак увече?
- Знајући каква је пољска лига, колико се трчи и како су физички јаки играчи и даље дајем веће шансе за пролаз мом бившем клубу. Такође, Јагјелоња је у бољој форми у првенству, док Бачкотополчани губе бодове. Домаћин је стварно велики фаворит. Ипак, иако сам играо за клуб из Бјалистока увек навијам за наше клубове кад играју у Европи, тако да се надам да ће Дамјановићеви изабраници да демантују многе скептике. Кад би наш представник успео да извуче реми или победи голом разлике био би то одличан опроштај од Европе. ТСЦ је и досад имао неколико запажених партија у Лиги конференције. Наравно да је тек свашта могуће ако ТСЦ поведе са 2:0.
Какав је град Бјалисток?
- Пут до Бјалиостака је такође једна од предности Јагјелоње јер је потребно да се из Варшаве, где је најближи аеродром, возите 200 километара. Занимљиво 2007, кад сам први пут био у клубу у Бјалистоку није постојао тржни центар. Град се брзо развијао, пре пар година нисам могао да га препознам. На месту старог стадиона изграђен је нови, иако је уз Погон Шћећин Јагјелоња последња почела такав пројекат. Током мог другог мандата у клубу били су изграђени путеви и нова насеља. Инфраструктура града је тотално промењена.
„Растао” је и клуб у исто време?
- Тадашњи председник Александар Пухалски је долазио на утакмице лица обојеног жутом и црвеном бојом, више је био навијач, него функционер. После њега клубом је руководио Чарек Кулеша, садашњи председник ФС Пољске и са њим је кренула борба за трофеје и европска такмичења. Јагјелоња је једини клуб у Бјалистоку и сви се поистовећују с њим. Поред председника битни су и потпредседници који издвајају сопствена средстава за несметано функционисање.
Какви су навијачи Јагјелоње?
- Као и сви клубови у Пољској и Јагјелоња има ултрасе. Увек су сматрали да је Косово Србија и истицали такве транспаренте. Цене нас, не могу да кажем да нас воле, али уз су увек били уз нас. Одлични су навијачи, у моје време другачије су били распоређени, тад је цела бочна трибина била резервисана за најверније, сад су иза једног гола. Трибине су готово на сваком мечу испуњене до последњег места. Ипак није исто као код нас кад су навијачке песме у питању, они имају неколико песама које врте. Једну мелодију заједнички обраде групе из различитих клубова и само мењају речи, док код нас навијачи Звезде имају по десет различитих.
Колико је Јагјелоња велики клуб у пољским оквирима?
- У односу на моју прву годину у пољском фудбалу данас у елитном рангу нема 80 одсто клубова. Лех је био пред гашењем, али га је фузија спасила, Јагјелоња, Лехија, Шљонск и Пјаст су били у нижим ранговима. Чистка у пољском фудбалу кренула је 2006. кад су били похапшени тренери, играчи, руководиоци, док су клубови били избацивани у ниже рангове. Е, тад је фудбал кренуо узлазном путањом. Стварно кад сам играо никад нисам водио бригу ко ми суди и кад су се догађале грешке, знали смо да нису биле намерне. Већина клубова је у власништву градова, с тим што добијају и велики новац од ТВ права. Пољска има 40 милиона становника и малтене сваки град има максимално један или два клуба. Инсистира се да клубови морају да имају финансијску стабилност како би стекли право да се такмиче.
Може ли Јагјелоња да одбрани титулу поред Леха, Ракова и Легије, тимова из врха Екстракласе?
- Јагјелоња се изједначила на врху са Лехом, после два пораза лидера у последња два меча. Тим из Познања би требало да буде највећи фаворит с обзиром на квалитет тима. Јагјелоњу предводи млади тренер, који је претходно радио у омладинској школи клуба, направио је историјски успех освојивши титулу. Ракову се вратио тренер Марек Тапшун, са којим је освојио титулу и видим га као тихог фаворита јер нема толики притисак побеђивања. Раков је мањи клуб и нема много навијача, за разлику од Леха, у којем се сваки пораз проглашава за катастрофу као у Црвеној звезди – завршио је Вук Сотировић.
ПОЉАЦИ СЕ РЕШИЛИ ХУЛИГАНА
Како су се Пољаци изборили са хулиганима?
- Пољаци су се решили хулигана током мог првог мандата у Јагјелоњи. Дешавало се да они иду преко терена, отимају заставе супарника, туку се на сваком мечу. У сваком клубу запослен је навијач који је постао спона са управом. Они сад скупљају новац како би помогли клубу да плате драконске казне због употребе пиротехничких средстава, што су честе појаве на пољским стадионима.
СРБИ РАНИЈЕ НА ЦЕНИ
У првенству Пољске раније је било више играча са простора Србије?
- Много нас је било у моје време. Сад смо тамо странци, за разлику од играча из ЕУ. Друго, скупљи смо за одржавање, ха, ха, ха. Пољаци Словаку на пример могу месечно да дају 20.000 евра, док нашем играчу треба дупло више. На тај износ наплаћује се порез, па је логично што нас је све мање. Нешто је и до већим зарада у српским клубовима него кад сам ја играо.
ЖУТО-ЦРВЕНИ ГРАД
Да ли грађани Бјалисток воле фудбал?
- Живе за Јагјелонију. На дан утакмице улице су у жуто-црвеном, на меч иду све генерације. Против ТСЦ-а биће крцат стадион. Претпостављам да ће да буде хладно јер је Бјалисток један од хладнијих делова Пољске. У граду уме да буде снега кад га нема у другим деловима земље. Ипак, то неће да спречи верне навијаче да подрже вољени клуб.
ФУДБАЛСКИ ГЛОБТРОТЕР
Вук Сотировић прошао је Омладинску школу Партизана. Сениорску каријеру почео је и завршио у Графичару, пре него што се клуб са Топчидерске звезде фузионисао са Звездом. Некадашњи нападач у Србији играо је још за Јавор, Нови Пазар, Раднички 1923, Борац (Чачак), Земун, Раднички (НБ), ИМТ, БСК из Борче, Степојевац и Качер из Белановице. У Пољској је носио дресове Лођа, Завише, Шљонска и Погона.
- За клуб Белановице играо сам на позив другова. Заједно сам био у тиму са Кировским и Тодоровским, било је ставрно супер. Сад играм за ветеране Дорћола, у екипи су још Новак Мартиновић, Љуба Баранин, Предраг Почуча, кад може придружи нам се Мирослав Радовић.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.