Повратак баскијског вука

Умела је Црвена звезда у прошлости да пронађе фантастична појачања испод радара, момке који би дошли без икаквог реномеа и претходног искуства на највишем нивоу такмичења, а потом кроз авантуре у црвено-белом дресу израсли у неке од најбољих појединаца на својим позицијама у Европи.

Неретко су то били амерички организатори игре, или комбо-бекови попут Билија Берона, Кевина Пантера, Лоренца Брауна који су касније остварили богате каријере у Евролиги, где су словили за неке од најубојитих поентера.

Таква трансфер политика клуба, била је последица недостатка куповне моћи, али и изузетно доброг скаутинга екипе са Малог Калемегдана, која је умела да препозна таленат и „извуче дијамант из блата”.

Модерна времена донела су бројне промене, Црвена звезда усталила се као константна чланица континенталне елите, а финансијска ситуација у клубу се знатно поправила.

Новонастале околности умногоме су измениле бизнис план црвено-белих, који су могли лакше да послују и формирају екипу за предстојеће сезоне.

Претходно лето било је можда и најбоље за екипу Јаниса Сферопулоса, с аспекта Звездине успешности на трансфер пијаци, а вансеријски резултати у Европи ове сезоне су директна последица тога.

Одступање од претходних образаца било  је плаћање милионског обештећења Басконији за откровење претходне такмичарске године, још једног америчког бека Кодија Милер-Мекинтајера.

Плејмејкер шпанског представника словио је за једног од најбољих организатора игре и додавача Старог континента у сезони за нама, па је сасвим логично и да су очекивања присталица српског шампиона била прилично висока.

Црвена звезда имала је много успеха у претходним месецима, али не може се рећи да је бугарски репрезентативац одговорио захтевима навијача и стандардима, које је претходно поставио у Баскији.

Одувек је Коди Милер-Мекинтајер важио за свестраног играча, који није специјализован ни у једној области, али и да све ради на високом нивоу.

Поређење Американца из доба проведеног у Виторији и оног у Београду, јесте што од доласка у српску престоницу већину ствари ради незнатно лошије, али довољно да би целокупни утисак био осетно слабији.

Причао је Звездин Вук да још нисмо видели најбоље од њега и да ће радом и невероватном менталном снагом коначно да досегне пун потенцијал и постане херој, који ће огрнути црвено-бели плашт, а клуб с Малог Калемегдана вине до неслућених висина.

Недеље одмора у Евролиги, биле су позорница за државне купове и Милер-Мекинтајера да коначно засија пуним сјајем.

Некадашњи играч Партизана, који се није растао на леп начин са црно-белима, по потпису за српског шампиона најавио је „освету” некадашњем клубу, а тако нешто спровео је и у дело у финалу Купа Кораћа, када је у одлучујућим тренуцима, у продужетку, фантастичним секвенцама преломио утакмицу и свом тиму донео први трофеј у сезони…

Сви они, којима су црвено-беле боје блиске срцу имају оправдана надања да би тријумф над вечитим ривалом у борби за звање шампиона, потпуно могло да пробуди успаваног вука и у наставку такмичења на европској позорници Јанису Сферопулосу уручи у руке једно од најубојитијих оружја на позицији плејмејкера.