Вук Рашовић је, својевремено, стекао тренерску афирмацију на клупи Телеоптика. Да има оно „нешто” није промакло челним људима Партизана чији позив је оберучке прихватио… Потврда тога да зна знање је податак да је освојио титулу са Парним ваљком… Али, карактерно, морално и професионално није од оних који желе, по цену било какве љубави, да пливају у муљу српског фудбала… Барем не оног у који је тада тонула елита… Имао је кратку епизоду и у Напретку, у виду шестомесечног доказа, првенствено самом себи, да професија тренера не сме да убије господина у њему.
Кад је током пролећа 2012. именован за шефа струке Партизана, на Инстаграм профилу Александра Митровића, осванула је конкретна и директна порука „Добродошао, генерале”… Велики кличе великом… Паметном јасно… Вук то истински и јесте, лидер који не робује идеалима, довољно мудар да кује тактике и за наизглед непобедиве, храбар, самоуверен и надасве прорачунат… Уз знање које му је алиби за сваки повучен потез.
Много година Рашовић је провео на клупи клубова из Саудијске Арабије, државе у којој је постао љубимац богатих шеика, који не питају за цену и нуде бланко лекове за тренере који истински вреде, а летос је окренуо ново поглавље и отиснуо се у Уједињене Арапске Емирате. Калба је клуб којем се потписом обавезао на двогодишњу верност.
Дрес Партизана Вук је носио на 209 утакмица, током којих је ривале матирао 12 пута, у црно-белом га је много пута опекао барут суперлигашког фудбала, али је неписано правило да су му окршаји са Црвеном звездом остали у посебном сећању, баш као што ће и данашњи судар вечитих заврдети посебно место у алманаху успомена неких од актера.
- Одиграо сам шест дербија, четири првенствена уз скор од два тријумфа и толико ремија и два у купу, једном је славио Партизан, а једном Црвена звезда. Код мене је занимљиво то што су ми у посебном сећању остали први играчки и први тренерски дерби. Онај кад је Матеја Кажман 1998. у 90. минуту постигао гол за победу - 2:1, а затим онај кад сам се нашао у улози шефа струке и кад је Милош Јојић, такође у 90. погодио из слободног ударца за минималан тријумф.
Нема сумње да је Вук довољно компетентан да запали јавност у Србији стручним саветом који је формула која би Парни ваљак могла да доведе до спектакуларне победе.
- Сви добро знамо за флоскулу да у дербију нема фаворита, али Звезда то овога пута јесте, у многим аспектима. Ипак, верујем да ће црно-бели смогнути последњи атом снаге како би изборили повољан резултат. Не сумњам да је стручни штаб сјајно одрадио свој део посла, али је јасно да се на сваки детаљ мора обратити пажња. На то како вребати из прекида, како зауставити нападе, како осујетити како дефанзивне, тако и офанзивне планове противника…
Много је тренера који не воле да лицитирају именима играча, из њима знаних разлога не истичу потенцијале адуте, али Рашовић не припада тој групи. Стручњак са титулом у Србији из сезоне 2012/13. је у секунди имао спреман одговор на питање ко би могао да буде кец у рукаву Партизана за евентуалну победу.
- Мали Илић… Реч је о играчу који поседује сјајне карактеристике… Видим да би могао да пресуди Звезди тако што ће ћушнути лопту у гол после неког прекида.
Рашовић је спреман да направи успехе са Калбом:
- Дуги низ година радим у арапским клубовима. Овде се озбиљно улаже и фудбал је много напредовао. У периоду када сам ја дошао важило је правило „тројице странаца”, та бројка је потом померена на шест, сада ће према мени доступним информацијама моћи девет странаца да се нађу на терену, од којих тројица млађих од 23 године.. Такође, голмани ће моћи да буду странци, увидели су Арапи где највише шкрипи.
ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА РАДИМ У СРБИЈИ!
Вук Рашовић је кроз каријеру научио да се, кад су многе ствари у питању, чврсто држи правила „никад не реци никад”… И иако се по много чему, субјективно, коси са клишеом овдашњих прилика, не бежи од тога да се једнога дана поново нађе у улози шефа струке неког тима из Србије.
- У Уједињеним Арапским Емиратима имам чврст и озбиљан уговор, тако да није реално да у блиској будућности преузмем неки тим из Србије, али… Кад ме већ питате бићу искрен, једва чекам да се то деси. Фудбал у Србији је много напредовао, али остало је исто нешто што ми се не свиђа… Млади играчи одлазе рано буд зашто… То је бољка којој се не назире крај… Ипак, решења има, да у сваки клуб уђе човек који ће да доприноси са 75 посто буџета… Никако ми се не допада то мишљење да је српска лига развојна за таленте… Играчи у нашој земљи треба да праве имена, па тек онда да одлазе преко…

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.