Кеба освануо на кореографији: Знате какве су Делије, нико не зна док не почне меч шта су спремили

Прошле су скоро три деценије како се Мараканом гласно певало „Имао сам”. Хит Драгана Којића Кебе био је актуелан још 1996. кад је Црвена звезда играла реванш осмине финала Купа победника купова против Барселоне (1:1).

У суботу поново је познати певач био споредни актер утакмице на нашем највећем стадиону, овог пута 175. вечитог дербија. Делије су одабрале да главна шеталица на вечитом дербију буде управо ликом популарног Кебе из млађих дана. Брзо се јуче Драган Којић јавио на наш позив:

- Ево ме мало у спа центру, уживам – на прву је казао популарни Кеба.

Ко не би уживао после онаквог јучерашњег предвечерја?

- Богами јесте, био је сјајан дан. Ха, ха, ха.

Приређено од стране Делија пре почетка 175. вечитог дербија могао је да вам буде поклон за неки јубиларни рођендан?

- Знате какве су Делије, нико не зна док не почне меч шта су спремили.

Невероватан је податак да сте на највећој утакмици српског фудбала изашли на шеталици и тиме добили поштовање да сте први међу звездашима?

- Не би се сложио скроз са вашом констатацијом јер смо ми звездаши сви једнаки. Нема првог међу нама којима су црвено-беле боје у срцу. Не дајем никоме предност да је већи или бољи Делија, ко год навија за Звезду вреди и заслужује поштовање.

Да ли је било назнака да ћете да будете на шеталици?

- Појма нисам имао. Чак сам на дерби дошао са ћерком Наташом која од десете године није била на Маракани. Колико знам, тешко да неко зна уопште шта Делије спремају у смислу кореографије за било који меч, а камоли дерби. Био сам стварно препун емоција. Тешко је претворити у речи изузетну част и поштовање које је увек постојало са моје стране генерално за Звезду и Делије уопште.

Није први пут да сте индиректно део великих утакмица Звезде?

- Било је части и поштовања и раније, али ово на последњем дербију је немогуће објаснити. Величанствено!

Чак сте имали част да водите навијање?

- Нисам водио навијање, таман посла. Не знам ја то. Ха, ха, ха. Само сам сишао сам на Север на десет минута како бих поздравио Делије, не знајући шта ће да се догоди. Попео сам се на шипку после чега је кренуло скандирање иза сваког угла вреба Драган Којић Кеба. Та грмљавина децибела само може да се осети из највећих инструмената, а то су грла. Позитивна енергија коју не могу да опишем. Након тога вратио сам се на уобичајено место на западној трибини после чега сам сведочио невероватној кореографији са мојим ликом.

Шта су вам рекли чланови породице?

- Игор није могао да буде на утакмици, али се одушевио. За  Наташу је то било као да је Алиса у земљи чуда јер није била 15 година у Србији. Питала ме је: „тата још певају ову песму”? Одговорио сам јој да никад нису ни престајали. Додала је да не може да верује, да се то не виђа у САД. Сложио сам се и додао „само на дербију”.

Из којег периода је она ваша фотографија?

- Из 1993. године, кад сам носио дугу косу и направљена је за албум „Зар за мене среће нема”. Тираж тог албума је био више од 300.000 плоча и касета. Упознао сам момка који је пренео слику на платну и казао му да сам презадовољан. Волим слике из прошлости, али ова ми је посебно драга зато што је то био други албум са којег су све песме биле хит. Поред „Зар за мене среће нема” публика је уживала и уз „Немам драге немам друга”, „Плаво око плакало је”...

Да ли су вам узори у формирању изгледа били неки фудбалера или музичари?

- Не. То сам био ја. Увек сам био свој. Ха, ха, ха. Носило се тако у то време. Коса до рамена. Срца од камена.

Имате ли нешто да поручите звездашима који су вам на 175. вечитом дербију указали ванвременску част?

- Бог је љубав, бог је енергија. Звезда је непресушна енергија. Осетио сам почев од Севера касније на Западу неизмериву количину љубави која тако струји кроз време. Неописиво! Још једном се захваљујем Делијама на тако величанственом тренутку и поручујем да су увек имали и имаће моју подршку – истакао је Драган Којић Кеба.