Не може у претходних неколико година ниједан успех Орлова да се оцењује без Алексе Аврамовића. Препрека за некадашњег аса Партизана је само реч на папиру, увек ће да долети где год се налазио и помогне изабраницима Светислава Пешића. Уједно, појам је речи мотивација, јер на сваком дуелу пружи више од до тада виђеног. Тек завршене квалификације за Евробаскет говоре у прилог тези – преко 15 поена у просеку на шест сусрета, 5.3 асистенција… Представљао је нерешиву енигму за противнике, као и на последњем дуелу са Грузијом (63:54). Једини је против ратника Александра Џикића завредио хорске овације.
- Стварно не бих себе истицао, увек смо сви ту! Апсолутно се не осећам нимало повлашћено. Част ми је и привилегија сваки пут кад обучем овај дрес, осетим посебну емоцију. Желим да осећања пренесем на саиграче и публику. Хвала им што су дошли да нас подрже – додао је Аврамовић после меча у хали „Александар Николић” и стопроцентне квалификационе епопеје Орлова.
Тренутно, поред значајне кошаркашке улоге, има и својеврсну менторску.
- Био сам у сличној ситуацији, тада је Сале Ђорђевић био селектор. У екипи су нам помагали Радуљица, Симоновић и други момци, пренели знање и искуство… Много је било лакше сада младима да уђу на терен, јер смо одавно изборили пласман и није било толико притиска. Доста нас је прошло, тек ће проћи. Ко год да буде најискуснији, мораће да помогне на неки начин.
Осврнуо се и на чињеницу да се Србија на континенталну смотру пласирала са максималних 6-0.
- Нисмо имали ниједну утакмицу да смо се „тресли”, свака је завршена двоцифреном предношћу. Чак и ова (Грузија), иако смо имали лоше проценте, промашили доста бацања, успели смо да се консолидујемо и победимо – закључио је Аврамовић.
Тренутно, Орловима предстоје неизвесне завршнице првенстава, па дугоочекивани Евробаскет од 27. августа до 14. септембра. Жреб је заказан за 27. март у Риги, те ће после сазнања о противницима, Светислав Пешић, заједно са помоћницима, помно да испланира распоред припрема. Србија се налази у групи истакнутих фаворита и са евентуалним доласком најбољих асова (Јокић, Богдановић), може да се нада првом злату још од заједнице са Црном Гором.
КРАЈ КВАЛИФИКАЦИЈА УЗ МЛАДЕ НАДЕ
Традиција да малишани из разних крајева Србије присуствују мечевима репрезентације није прекинута ни против Грузије. У хали „Александар Николић” најгласнију подршку пружали су млади кошаркаши и кошаркашице из Бруса, Ариља, Горњег Милановца, Обреновца, Смедерева, Параћина, Новог Сада, Косовске Митровице, Сенте...
Уједно, изабраници Светислава Пешића су се загревали у специјалним мајицама Фондације Једро, да би пружили подршку петорици дечака оболелих од Дишенове мишићне дистрофије.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
