Васовић: Кључно је да будемо прави у априлу и мају

Југослав - име које одише другим временом, именом бивше државе. Данас, ретко ћете да сретнете човека који се тако зове - Ћосић, Пантелић... Јунака предстојећих редова тако је назвала бака, ни не слутећи да ће унук да буде успешан ватерполиста.

Југослав Васовић шампионски менталитет градио је на Бањици под црно-белом капицом. Као 16-годишњак освојио је први трофеј – Куп победника купова с Партизаном. Затим, врло млад отишао у Сплит, с Јадраном постао првак Југославије. Глад за успесима није престајала – с Бечејом је 2000. био првак Европе. Изузев елитног такмичења, у витрини су и многобројни домаћи пехари. На простору бивше Југославије нарочито се вреднују с репрезентацијом – у Сиднеју 2000. освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма. Запажену играчку каријеру завршио је у другачијим бојама у односу на оне с почетка, црвено-белим.

Успехе из базена оставио је иза себе, победнички менталитет није га напустио. Изазове је наставио као спортски директор Радничког, од 2016. председник клуба. Резултати су импозантни – освојен је Еврокуп, играно финале Лиге шампиона, два подигнута пехара Купа, атрибут првог српског клуба који је освојио Регионалну лигу. Раднички важи за један од најстабилнијих и најуспешнијих колектива у региону – сваки играч жели да дође у Крагујевац, то је највећа победа за град и људе који се свакодневно боре да створе услове где се рађају нови шампиони.

Да не живе у прошлости и теже ка новим успесима говори и податак – пет олимпијских шампиона из Париза тренутно игра у срцу Шумадије (Филиповић, Драшовић, браћа Јакшић и Рашовић), следеће сезоне очекује се долазак још три велика играча - Прлаиновића, Ранђеловића и Дедовића. Успео је Васовић заједно с људима којима је стало до ватерпола у Крагујевцу да окупи репрезентацију у малом, колико поверење имају према селектору Стевановићу говори податак да је више од 10 година на клупи.

Сезона се захуктава, али већ сад се зна да Југослав неће да се задовољи малим стварима, већ тежи највећим циљевима - освајању Еврокупа, Јадранске лиге и домаћег првенства.

Победа против Новог Београда у Премијер лиги дошла је у идеалном тренутку, као доказ да сте на добром путу?

- Свака победа је у правом тренутку, кад год се догодила. Идемо даље, имамо тежак распоред. Утакмицу по утакмицу. С поменутим тријумфом нисмо ништа освојили. Дугачка је сезона, биће још много изазова – започиње озбиљним тоном Васовић разговор за Спортски журнал.

Данас је на програму први меч чевртфинала Еврокупа - против Бреше на Апенинима?

- Успели смо да подигнемо форму. Играмо на бољем нивоу него на почетку сезоне. Нормално, екипа је нова. Путујемо на Апенине са оптимизмом.

Може ли један од разлога споријег почетка да буде и мали период за одмор после Олимпијских игара?

- У клубу, заједно са стручним штабом, имамо девет олимпијских шампиона - пет играча, два тренера и исто толико физиотерапеута. Освојили су златну медаљу 11. августа, месец касније  играли важне утакмице у квалификацијама за Лигу шампиона – 13, 14. и 15. септембра. Све то нас је пратило у првом делу сезоне. Пријала нам је пауза за Нову годину – кратка, успели смо да се освежимо, то се види по садашњим играма. Урош Стевановић зна шта ради, на све то - имамо одличне играче и све што се догађа само је логичан след околности. Претходна дешавања наук су за убудуће. Играли смо квалификације, да смо се директно пласирали у Лигу шампиона имали бисмо још две недеље паузе, што је само по себи велика разлика.

Како оцењујете јесењи део?

- Нисмо задовољни, апсолутно! До децембра – изгубили смо Куп, испали из Лиге шампиона. Успели смо да уђемо у елитно такмичење из тешке квалификационе групе, нисмо се пласирали даље – сплитски Јадран био је бољи у две утакмице. Сад играмо много боље и то прате резултати. Видећемо за даље... Пласман на завршни турнир Регионалне лиге, затим и финале и освајање, све су то изазовни циљеви, знајући да се надмећемо с врхунским екипама. Имамо и Еврокуп, Брешу – одличан тим. Потенцијално полуфинале - Јадран Херцег Нови или загребачка Младост, финале, највероватније, Про Реко. Нимало лак пут. Остаје нам домаће првенство где смо у полуфиналу, како тренутно ствари стоје - против Шапца који је тежак противник, затим могуће финале с Новим Београдом. Захтевне препреке до трофеја које желимо.

Колико је битан континуитет који се не тиче само добрим резултатима?

- Важно је да има континуитета, играчи да буду „ту”. Кад дође до засићења, растанак је неизбежан. Основа свега је клуб – мора да буде најјачи, свима је кућа. Породица, фамилија која мора да се држи и чува. Наравно, понекад и деца у породицама одлазе од куће, тако се дешава и с клубом, међутим, мора да има стабилност и функцију. Сезоне ће некад да буду боље, некад лошије, исто тако је и с буџетима. Клуб мора да има константу. Покушавамо да што већи број квалитетних играча имамо из школе. Релативно смо млад клуб, самим тим су и играчи млади, али их има. Сад су у првом тиму тројица, имамо и неколико на позајмицама. Инсистирамо на раду с млађим категоријама. Укинули смо чланарине. Покушавамо да елиминишемо, малтене, све трошкове за родитеље и децу –примарни су нам квалитет и квалитет рада. Чланарине и зарада од тога нас не интересује, није нам то циљ постојања!

У Радничком окосницу тима чие српски играчи, велики број олимпијских шампиона?

- Циљ нам је да имамо такве играче, волели бисмо да их имамо све у клубу. Сматрам да је то важно за младе који се баве ватерполом, да виде идоле на свом базену. И у Новом Београду има олимпијских шампиона. Такве ствари изузетно су корисне. Потребан је план и програм да ватерполо као спорт добије значајнију помоћ - маркетиншку, спонзорску, или да буде проглашен спортом од националног значаја. Тешко може да се самофинансира, скоро и не може у Србији. Претпостављам да је и у другим спортовима сличан проблем. Колико троше у фудбалу, кошарци или рукомету у односу на оно колико могу да зараде од улазница, ТВ права... У ватерполу такав вид зараде не постоји. Осуђени смо да имамо спонзоре који ће да помогну. Раднички има спонзора ове године и захваљујући томе можемо да доводимо квалитетне играче. Некад нећемо да будемо у могућности, јер немамо приход. Бесплатне су улазнице, али и да се наплаћују то не може да покрије трошкове.

Колико ће долазак Андрије Прлаиновића да унапреди тим?

- Ојачаће значајно. Андрија је сјајан човек, фантастичан играч. Видели смо га недавно на делу против Новог Београда, увек игра одлично. Није се уморио, врхунски професионалац. Прлаиновићу године не представљају проблем, Пијетловићу, такође.  Велики професионалци, могу да играју докле год им глава дозвољава и док имају жељу. Оно што је битно – свашта су освојили, али имају мотив да наставе и буду шампиони. Потребно је да такав менталитет пренесу на друге. Прлаиновић је одувек саиграче правио бољима, то му је највећи квалитет и надамо се да ће тако да настави.

Да ли Регионалној лиги недостаје више јаких српских клубова, као што су Раднички и Нови Београд?

- Имамо Шабац који није лош, затим и Звезду. Валис је мало подбацио, али је имао проблема. Наравно, треба да буде боље. Много је важно да имамо „средње” клубове, да нам деца играју у њима. Јадранска лига је такмичарски фантастична. Нема јаче на свету!  Пет клубова се издвајају, али могу и да изгубе од преосталих, сигурно. Валис није без бодова – успео је поен да освоји у гостима. Захтевно и тешко такмичење. Треба омогућити деци да је играју што више – за њих је лига тешка, поготово за јуниоре са 18, 19 или 20 година. Требало би да пронађемо праву меру да не изгоре у преласку у сениоре, опет - да их сачувамо.

Шта бисте још истакли као бенефите Јадранске лиге, пошто клубови скоро да немају финансијске користи?

- Клубови не добијају ништа, суштински - то је једини прави проблем лиге. Кажу, не доноси излаз у Европу, по мени, не би ни требало зато што имамо национална првенства преко којих осигуравамо међународна такмичења. Сигурно да би финансијски аспект помогао, односно, награде. Кад би постојао спонзор да се премира од првог до 12. места, наравно, по заслугама... Јадранска лига изузетно је скупа, имамо 11 гостовања, четири су у Србији, два у Црној Гори и пет у Хрватској. То је пут за 20-25 људи, зависи колико иде. Захтевна је у „међунедељи” европског такмичења. Тимови се исцрпљују максимално. Треба да пронађемо компромис... Сматрам да је интересантна. Телевизијски преноси су гледани, долази публика – не знам да ли смо играли негде пред празним трибинама. Регионална лига је добра, али би требало да је „дорадимо”.

Колико напоран ритам утиче на екипу?

- Компликовано је за тренера. Играчи су највеће жртве, одиграју 60 утакмица у клупској сезони, на све то имају и репрезентацију. Изузетно велики напори. Никола Јакшић и Душан Мандић пре две године били су изложени великом броју мечева, почетак јануара Европско првенство у Загребу, у фебруару Светско првенство у Дохи. Завршили су своја првенства, Лигу шампиона. Кренуле су припреме, Олимпијске игре, после мање од месец квалификације за елитно такмичење. Мађарски БФСЦ је на том турниру био најспремнији и најбољи, али није имао репрезентативце. Сад су испали од Приморца у Еврокупу у две утакмице! Цело лето су тренирали и били у пику форме до децембра, у јануару се догодио пад. То су просто закони – не може нико да буде у форми целе године, кључно је да будеш прави у априлу и мају. Имамо завршницу Јадранске лиге крајем марта, такмичење ти не дозвољава да не будеш у форми.