Оба ривала су најављивали жељу за тријумфом, конкретним учинком на терену су и Младост, а и Железничар, то хтењем и испољили током садржајног и узбудљивог меча у Лучанима, ипак на крају је резултатски епилог био трећа солуција - реми, што је, кад се сумирају сви утисци био и праведан исход. Са аспекта домаћина, подела бодова и није била разочаравајући учинак, вероватно су се за таквим коментаром и архивирању дуела са Панчевцима „потрудили” и најозбиљнији пратиоци у поретку водећих осам тимова, тачније неколико изненађујућих резултата конкурената, у великој мери чине да је и остварење амбиције у прелиминарној фази шампионата, сада знатно ближе реалности.
Да су се предвиђања уочи меча са Дизелком била са пуним покрићем, тачније да се могао очекивати тежак и захтеван сусрет, сведочи и осврт на минули меч једног од повратника међу стартере Николе Ћирковића.
- Знали смо да неће бити нимало лако у мечу са Железничаром, напротив, било је јасно да ће Панчевци одиграти врло храбро и без превише калкулација у Лучанима, уосталом, то се сходно њиховом тренутном пласману апсолутно и могло очекивати. У таквом ритму је и протекао наш дуел, играло се обострано борбено, било је по неколико изгледних прилика са обе стране, па је на крају и реми, по готово свему виђеном, био и праведан епилог – каже Ћирковић.
Некадашњи интернационалац проналази и оправдање за нерешен резултат:
- Не могу да не прокоментаришем чињеницу да су се ипак „благо” осетиле последице још у потпуности недовољно опорављених играча који су што због симптома вируса, што због лакших повреда, били на поштеди по неколико дана. И поред тога, дали смо максимум, знајући колика је била важност бодовног улога у овом мечу, тако да честитам саиграчима који су „стисли зубе” и не штедећи се супроставили Панчевцима.
Није статистички параметар изненађујући кад ривали Младости имају већи посед, тако је било и у мечу са Железничаром, ипак, судећи по броју најизгледнијих прилика, домаћин је био за нијанси ближи још којем голу...
- Поновићу, било је шанси испред оба гола, уз утисак да су и Саша Стаменковић, а и Огњен Лукић пар пута бравурозно интервенисали. Нама остаје да жалимо што нисмо стигли до вођства после снажног ударца Николе Андрића при резултату 0:0, потом су се ређале и прилике Бонџулића, Пејовића, па статива Бојића, у финишу и Големићев ударац главом је одбранио Лукић. Може да нас радује чињеница да смо брзо анулирали предност гостију, да смо одиграли дисциплиновано и на крају и овај освојени бод доприноси да смо корак ближе планираном циљу.
Кад је реч о испуњавању амбиција Младости, преостају још, бар за сада, четири корака...
- На добром, шта више, на одличном смо путу. Не помишљамо, ипак, да се бавимо калкулацијама. До сада смо се искључиво уздали у сопствени учинак, тако ће сигурно бити и убудуће. Овим сам све рекао, нема еуфорије, нема опуштања, то је уосталом и клупски принцип према нашим обавезама - закључио је Никола Ћирковић.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.