Евролига уводи нове финансијске стандарде од наредне сезоне

Евролига саопштила је данас да уводи нове финансијске стандарде од сезоне 2025/26, са циљем да се обезбеди боља финансијска равнотежа, као и да се допринесе развоју такмичења.

Увођење нових стандарда за конкурентност, почеће следеће сезоне, а у потпуности ће бити завршена у сезони 2027/28, саопштено је из Евролиге. Један од циљева је унапређење постојећих прописа о финансијској стабилности и фер плеју.

Даље се наводи да нове мере, које ступају на снагу од сезоне 2025/26, имају за циљ да побољшају финансијску одрживост, промовишу конкурентност, спрече неприхватљиве поступке и повећају транспарентност међу клубовима који учествују, а да истовремено усклађују циљеве свих заинтересованих страна.

Нови прописи, који су првобитно били представљени у септембру 2024. године обезбеђују једнаку накнаду свим клубовима на основу заједничких прихода. Овај оквир уводи структурисан систем компензација како би одржао финансијску равнотежу, уз хармонизовање утицаја различитих пореских модела који постоје у лигама, вреднујући индикаторе на нето износима. Сезона 2025/26 представља први корак у прогресивној имплементацији ових правила, која ће бити потпуно примењена до 2027/28. године.

За сезону 2025/26, просечни приходи од лиценцираних клубова (АЛЦДР) износиће 19.489.944 евра. На основу ових прихода, биће дефинисани следећи нивои плата: Низак ниво плата (ЛРЛ): 30 одсто од АЛЦДР, што износи 5.846.983 евра за лиценциране клубове; За клубове са вајлдкард позивницом, (међу којима су и Црвена звезда и Партизан), 24 одсто (4.677.587 евра), а за клубове који долазе из Еврокупа 21 одсто (4.092.888 евра); Основни ниво плата (БРЛ): Овај ниво означава минималну нето вредност коју клубови могу да потроше на плате својих регистрованих играча, изузев специјалних категорија играча. За сезону 2025/26, основни ниво плата ће износити 7.795.978 евра, међутим, како је нижи од минималног, износ ће бити постављен на 8.000.000 евра; Високи ниво плата (ХРЛ): Биће примењен почевши од 2027/28. године и дефинисаће максимални износ који клубови могу да потроше на плате играча, укључујући кључне играче, али уз изузетак одређених категорија.

У ту групу играча не спадају: двојица најплаћенијих играча ; кошаркаши млађи од 23 године; играчи са дугорочним повредама (минимум двомесечна пауза); Играчи који су провели барем три године у клубу које не морају бити повезане, важиће и за повратнике. Њима се у ових 40 одсто неће обрачунавати 25 одсто од плате.

Изузетак ће бити и МРЕ играчи. То су кошаркаши који ће моћи да имају плату у висини од седам до осам одсто од основног нивоа плате, дакле око 600.000 евра. Такав играч ће смети да потпише уговор на годину или максимално две, а такође ће моћи да га доведе само клуб који није пребацио БРЛ (базични ниво плате) или ХРЛ (високи ниво плата).

Како би се обезбедила финансијска равнотежа, Евролига ће од 2025. године увести и систем компензације за конкурентност. Овај систем редистрибуира средства која прикупљају клубови који премаше основне финансијске лимите (БРЛ и ХРЛ). Прикупљени износ ће бити равномерно подељен међу клубовима који поштују нова правила. Током прелазног периода, ЦБЦ ће се примењивати само на клубове који премашују основни ниво плата (БРЛ), док ће високи ниво плата (ХРЛ) бити неограничен како би се олакшала прилагодба новим регулативама.

Циљ ових нових правила је не само да обезбеде већу финансијску равнотежу у оквиру Евролиге, већ и да допринесу развоју такмичења које је прави изазов за све тимове, уз транспарентност и фер услове за све учеснике, закључује се у објави такмичења.