Мичел Доналд, некадашњи везиста Црвене звезде, први тамнопути капитен клуба из Љутице Богдана, привукао је велику пажњу на јубиларној прослави 80. рођендана СД Црвена звезда. Холанђанин је данас тренер у академији славног Ајакса, коју је и сам прошао.
- Веома сам почаствован присуством на оваквом велико скупу. Наравно да је лепо да се буде део јубиларног 80. рођендана овог великог клуба. Увек се осећам као код куће кад сам у Црвеној звезди, Београду и Србији – у даху је рекао Доналд.
Шта за вас представља Звезда?
- Све! Као што знате, одиграо сам три квалитетне сезоне у клубу из Љутице Богдана. Постали смо породица, Маракана ми је као друга кућа. Кад год се вратим, било да гледам утакмицу или на нешто овако, увек се осећам добродошло.
Јесте ли задовољни играма црвено-белих?
- Последњих година смо стално прваци. Сад је велика разлика са другим клубовима и потребно је да тако наставимо. Иако имамо бодовну предност не смемо да будемо опуштени јер кроз првенствене утакмице морамо да припремимо за још боље резултате у Лиги шампиона наредне сезоне. Веома сам поносан на садашње играче и како раде под командом тренера Владана Милојевића.
Је ли вас изненадио позив да присуствујете 80. рођендану Звезде?
- Јесте. Лепо је што су ме се сетили јер су тиме показали велико поштовање према мени. Веома сам почаствован што сам имао прилику да будем још једном део црвено-беле породице.
Како је било носити капитенску траку црвено-белих?
- Била ми је велика част. За сваког играча увек је лепо да има улогу лидера, поготово у великом клубу какав је Црвена звезда. Заиста невероватна привилегија.
Како се сналазите на новом послу?
- Радим са играчима Ајакса до десет година. Посао ми се свиђа. Увек сам говорио да ћу да будем тренер кад завршим каријеру. Тренер сам већ другу годину, шест месеци у Ајаксовој академији.
Да ли бисте волели да једног дана постанете шеф стручног штаба Црвене звезде?
- Наравно, ко не би волео! Не бих лицитирао за колико година или деценију
И ЋЕРКА ВЕЗА СА БЕОГРАДОМ
Имали сте дуго у Београду свој кафић - Дмигос Хоках?
- Бизниса више нема… Али моја друга кћерка је рођена у Београду, тако да радо долазимо. Кад год смо овдео осећамо се као у другој кући.
ДЕЦИ ПРЕНОСИМ „ГЛАД” ЗА ФУДБАЛОМ
Има ли у Ајаксу и даље сјајних талената?
- Увек их има. Деца морају да буду гладна фудбала и покажу да желе да стигну далеко. То је оно што покушавам да им пренесем као тренер.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.