Рнић: До краја очевим путем

У Супер Б лиги, у групи Север-Центар, Пролетер блис та пуним сјајем. Зрењанинци су одиграли тринаест утакмица, уписали победу мање и реми и са 25 бодова воде трку. Са мечом више и четири бода мање, прате их Кикинђани и управо ће у наредном колу, Банаћани укрстити копља.

Прошлог лета кормило тима преузео је Драган Кукић, некадашњи члан златне Пролетерове генерације. После деценије тренерског рада у Војводини, дошао је у клуб у којем се играчки прославио. Асистира му Момир Рнић млађи, син легендарног Чапета. Гени су чудо, отац био репрезентативац, син такође, отац био сјајан тренер, жели и син. Што би се рекло, до краја очевим путем.

- Многи не знају да сам завршио са играчком каријером и да сам увелико у тренерској – насмејао се млађи ас из чувене породице. – Због повреде сам прекинуо у јесен 2022. кад је тренер био Горјан Спахић и потом се прикључио стручном штабу. Кад га је Миљан Станић заменио, био сам и уз њега, а сад сам са Кукићем. Добар стручњак, студиозан и аналитичан, зна знање да пренесе и има добру комуникацију са свима.

Пролетер је у прва три меча наставка првенства био убедљив и учврстио се на лидерској позицији.

- Чека нас плеј оф и треба са пол позиције да уђемо у доигравање. Имамо веома квалитетну, младу екипу која је тимску игру ставила у фокус и до сада је издоминирала. Атмосфера у екипи је одлична и заједништвом иду путем који води ка повратку у суперлигашко друштво. Сви се надамо најбољем, Пролетер заслужује титулу.

Имао је веома запажену интернационалну каријеру и веома млад је напустио банатску равницу. Почео је у Пролетеру, 2008. године преселио се у екипу Горења и одиграо сезону, наредну у Цељу, да би наставио у Бундес лиги. Био је играч Гепингена (2011-14), Мелцунгена (2014-17) и после годину дана проведених у Рајн Некар Левену, вратио се у Пролетер 2018. Последњи инострани клуб био је скопски Металург (2020-21) из којег се вратио у матични Пролетер. На 87 репрезентативних мечева уписао се 152. пута у стрелце, био у екипи која је била друга на ЕП 2012 у Београду, као кадет окитио се европским (2004) и светским златом (2005).

- Жалим за златом са Европског, били смо веома близу, мало нам је требало до континенталног трона. Кад се изгуби финале мислиш да је могло да претегне и на твоју страну и то је нормално, јер и ситнице знају да обликују резултат. Био сам у изабраном тиму од 2009. до 2018. и то се не заборавља. Кад се осврнем иза себе и премотам играчке сезоне, задовољан сам. Знам да се увек може и више, али у спорту нико није сам, постоје и друге екипе које теже успесима и највећим резултатима.

О Орловима и државном тиму, увек говори са пуно хвале и жеље да се оките успесима.

- Имамо потенцијала, талента и знања, момци су у добрим клубовима, сад је нови селектор, чуо сам изузетан стручњак и верујем да ће бити добрих резултата. Треба нам стално учешће на највећим такмичењима и да играмо на Олимпијским играма. Кад видим очеве медаље, ух, језа ме прође. Увек сам био оптимиста, тако је и кад се говори о Орловима, узлетеће, видећете – закључио је разговор Момир Рнић млађи, некадашњи репрезентативац и помоћник у Пролетеру. 

ОГИ НАСЛЕДНИК

Кад је млађи Рнић још играо у Пролетеру, на полувремену мечева у Кристалној дворани, аплаузи су ишли на рачун сина Огњена. Деда Чапе сишао би са унуком на терен, стао испред мреже, а Оги би шутирао и – давао голове радосном и поноситом деди. Малишан је други основне, што би старији рекли „машала, расте ко из воде“ и ако је судити по виђеном, спортски гени су усађени. Деда легенда над легендама, отац репрезентативац и сјајан интернационалац, рукометну лозу има ко да наследи.

- Огију је лопта, од кад је проходао, најдража играчка. Долазио је на сваку утакмицу и тражио од деде да га води на терен, а много пута био је на тренинзима. Сад ми тражи да играмо рукомет у стану, на једној страни деда и баба, на другој он и ја. Пуно смеха и забаве. Кад сам био мали ишао сам на утакмице, пратио оца, био ми је тренер и наставио сам његовим путем. Да ли ће Оги наставити, од њега ће да зависи, сам ће да одабере – при причи о сину, Рнића млађег осмех није напустао.