Звездин штопер од малена у фазону: Има времена и за први гол

Андреј Ђурић (21), један од многобројних изданака омладинске школе Црвене звезде последњих година, изврстан је показатељ како се у фудбалу стрпљење исплати. Београђанин није клонуо духом кад је 2021. после одрађених припрема са сениорским тимом морао на позајмицу у Домжале, потом Спартак из Трнаве (2023) и Нови Пазар (2024). На крају потврђена је била народна изрека стрпљен спашен и у другом делу ове сезоне Ђурић је незаменљив у првенственим окршајима.

Штопер је био део стартног тима шампиона Србије у тријумфима над ТСЦ-ом, Радничким 1923, Напретком, Железничаром и ИМТ-ом, док је највећи положени испит био 175. вечити дерби са Партизаном на нашем највећем стадиону (3:3).

- Одиграли смо квалитетну утакмицу против градског ривала ИМТ-а. Меч са Новобеограђанима је био врло захтеван за нас из одбране јер су противнички нападачи вребали сваку прилику да из контранапада угрозе наш гол. Углавном, сви су били задовољни игром и резултатом – присетио се последњег првенственог окршаја Андреј Ђурић.

У низу сте на терену били шест утакмица — све у пролећном делу?

- Годи поверење тренера Милојевића и показује да клуб рачуна на мене, што је јако важно за сваког играча, поготово младог.

Која од тих шест утакмица је била најтежа?

- Против ТСЦ-а, јер тек сам дошао са позајмице из Новог Пазара, одрадио четири тренинга и први пут играо као стартер за Црвену звезду. Не знам који меч је био најлакши јер увек улазим максимално концентрисан и уз велико поштовање према сваком противнику.

У 175. вечитом дербију остали сте без два бода при крају утакмице, по чему ћете да памтите први дерби са Партизаном?

- Свако дете које крене да игра фудбал у Србији сања да одигра вечити дерби. Најснажнији утисак је да сам био учесник највеће утакмице српског фудбала. Што се тиче појединачних противника, не бих издвајао никог посебно, био сам концентрисан на своју игру и нас као колектив.

Кад можемо да очекујемо ваш први гол у црвено-белом дресу и знате ли како ћете да га прославите?

- Имам велику жељу да затресем мрежу, али не оптерећујем се тиме. Како ћу да га прославим је ствар момента.

ОД МАЛЕНА У ФАЗОНУ

Стајлингом одударате од других фудбалера Звезде, слично се облачи Силас. Одакле љубав према таквом одевању?

- Од малих ногу се облачим другачије од других, имам свој стил, али видим да се мојим саиграчима свиђа.

Колико вам је било тешко да одлазите на позајмице и тек из трећег пута завредите пажњу, потом и останете у Црвеној звезди на миг тренера Владана  Милојевића?

- Кад год сам одлазио на позајмице, ишао сам са жељом да играм и наметнем се сваком тренеру, али увек је био у подсвести повратак у Црвену звезду. Није било лако, али Графичар игра на нашем стадиону, па је лакше. Међутим, сезона у Словенији, па Словачка и на крају Нови Пазар. Нисам био у свом граду, селио сам се, морао да се адаптирам на више нових средина. Све то захтева много енергије, али исплатило се. Зато је сад све слађе.

Како сарађујете са тренером Владаном Милојевићем?

- Велику захвалност и поштовање имам према шефу. Кад сам дошао летос са позајмице из Словачке осетио сам велику подршку целог стручног штаба. Милојевић ме је повео на припреме и турнир у Русију, а онда сам отишао у Нови Пазар на позајмицу, да бих прикупио што више утакмица и нисам се покајао. Све је било како је тренер рекао.

Млад сте штопер, није лако да се буде успешан на тој позицији са „мало” година. Први сарадник вам је такође млади Милосављевић (17). Како се вас двојица борите са знатно старијим играчима у Супер лиги?

- Сигурно је да нам недостаје искуства, али то ће доћи са утакмицама, тек ћемо тек показати да Црвена звезда није погрешила што нам је пружила шансу. У клубу су свесни наших година и заиста имамо велику подршку.

Са којим од саиграча најбоље сарађујете и да ли сте раније имали неког узора из Црвене звезде?

- Одлична смо група и не бих никога издвајао. Добијам савете од свих старијих играча. Што се тиче узора, скупљао сам сличице са ликовима неких саиграча, довољно сам рекао – открио је Ђурић.