Помињала су се у јавности бројна имена, од Славише Јокановића до Саше Илића, сви су били бар на дан нови тренер Партизана. Ипак, реалност је била другачија и није било евидентно ко би могао на клупи да наследи Марка Јовановића, „спасиоца” у Хумској после изненадног одласка Сава Милошевића. Најватреније присталице црно-белих нису могле ни да помисле да ће за Нову годину добити најбољи поклон у виду доласка Срђана Благојевића на ужарену клупу.
Наравно, српски менталитет одмах је извлачио епитете попут анонимуса, лошег избора, катастрофалног потеза управе... Није било могуће претпоставити да ће стручњак који је претходно предводио Инђију, Јавор, Бежанију, Астану и Дебрецин, за само два месеца променити психологију и карактер играча, односно приступ игри. Упркос лошим резултатима на припремама и само једној победи, Благојевић је уверавао да је то све процес, који два месеца касније излази на видело.
Није почело сјајно ни у шампионату. Партизан је у последњих 15 минута головима Алда Калулуа успео да надокнади заостатак од два гола против Спартака, док је седам дана касније освојио само бод против Војводине у Новом Саду. Еуфорија вечитог дербија кренула је и пре меча против ОФК Београда, а тад су црно-бели тријумфовали са убедљивих 4:1 највише захваљујући одличним играма Бибарса Натха и Немање Николића.
Изненадио је Срђан Благојевић целу фудбалску јавност кад је против Црвене звезде почео са пет играча у последњој линији терена. Ипак, испоставило се на крају да је таква идеја довела до ремија на Маракани. Повео је Парни ваљак, после јурио предност и у последњем минуту голом Немање Николића са беле тачке освојио бод. Приликом „јурњаве” за изабраницима Владана Милојевића, односно голом који би донео позитиван резултат, Благојевић је у једном тренутку увео Натха и променио формацију што је, по свему судећи, изненадило ривала. После дербија у Хумској, где је Партизан изгледао у крајњу руку инфериорно, игра на највећем српском стадиону поново је добила слику у боји и наду да су црно-бели на добром путу ка повратку на прави пут.
Учинак Партизана од доласка новог тренера, утакмица – 7, постигнутих голова – 18, примљених голова – 9, утакмице без примљеног гола – 2.
Тим из Хумске затим је био сигуран против десетковане Младости из Лучана (2:0), недељу дана касније убедљиво је пао и Текстилац (4:1). Дуел са Новим Пазаром оголио је проблеме у одбрани, али и на средини терена. Међутим, деловало је да Партизан ни у једном тренутку није био близу губитка бодова. ДНК из децембра није био ни на мапи, у главама изабраника Срђана Благојевића место је заузела сигурност, али и самопоуздање које се временом градило од почетка припрема у Анталији.
Немања Николић је продисао од доласка 51-годишњег стручњака, у последњих седам утакмица постигао је шест голова и забележио једну асистенцију, а мрежу није затресао само у два уводна меча пролећног дела сезоне против Спартака и Војводине. С друге стране, до изражаја долазе и Партизанова деца. Милан Рогановић заузео је место крај десне аут линију након повреде Александра Филиповића, Никола Симић се афирмисао у стартној једанаесторици као тандем са Михајлом Илићем.
Поменуте секвенце у потпуности говоре да су под Благојевићом командом проиграли искуснији играчи, али да је много више бачен акценат на младе снаге. После победе над Младошћу из Лучана у свлачионици су по први пут могли да се чују урлици позитивне природе, који су стављали до знања да у Хумској дувају далеко другачији ветрови и да се навијачи Парног ваљка надају коначном бољитку, али можда и трофеју у Купу Србије.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
