КОРНЕР: Леп поглед из Ниша и Крагујевца

Рано пролеће измамило је коначно више гледалаца на суперлигашке стадионе него што смо навикли. На Чаиру је Црвену звезду и домаћи Раднички гледало 9.000, у Крагујевцу је дуел још једног Радничког и ТСЦ-а посматрало 7.000 људи. Посета је одлична за наше прилике, иако смо очекивали више од 1.500 сведока у Хумској, где је Партизан дочекао Нови Пазар.

Добро је да црвено-бели и у овој сезони кад је само питање недеље кад ће и математички засести на трон, привлаче велику пажњу. То је и логично, обзиром да наш најтрофејнији клуб широм Србије има огроман број навијача, међутим, у последње време мање их је на стадиону „Рајко Митић” него на гостовањима попут суботњег у Нишу.

Крагујевац се највише пробудио у новембру, кад је „Чика Дача” први пут добио рефлекторе. Од тада је у срцу Шумадије далеко више љубитеља фудбала долази на једно од омиљених градских састајалишта.

Податак о добро попуњеним трибинама је најлепши у периоду кад смо ускраћени за шампионску трку, кад само чекамо још једну тренерску смену јер их је у нашој земљи више него било где у Европи, па можда и шире. Првенство се претворило у лицитирање која ће „следећа тренерска глава” да падне. Центри попут Новог Сада и Крушевца муку муче јер Војводина и Напредак су далеко од жељених резултата. Успехе праве они који и немају објекте адекватне за такмичење у највишем рангу, попут ОФК Београда и ИМТ-а, донедавно и Текстилца.

Због тога би било добро да са почетком пролећа оживи и интересовање за фудбал, иако смо свесни не да није идеалан, већ да много ствари мора да се поправи што констатујемо годинама, можда и деценијама. Најпопуларнији спорт ипак је радост, не само за малишане, већ и старије, поготово оне који не могу без занимације с лоптом. Ушушканост у фотељу у сопственом дому адекватнија је, ипак, зимском периоду. Кад сунце јаче засија, а температуре порасту, здравије је бити напољу, а фудбал је одавно била разонода коју ништа не може да замени. Из тих разлога надамо се да ће оваквих викенда до краја сезоне бити још.