Улазим у теретану, на свом сам терену

Месец дана прошло је од операције колена Милене Копривице, 28-годишњег блокера Железничара из Лајковца, првопласиране екипе у Суперлиги. А два откако се повредила у дербију 13. кола против Срема у сали Митровачке гимназије. На Миленином календару је све у знаку броја 19 – значење броја је успех, борбеност многи га третирају и анђеоским бројем.

У случају Копривице све наведено добило је потврду. Јер, и даље блокер број 1 лиге по успешности (51 блок у 43 сета) увелико ради, опоравља се и смеје. Расположена је „Мима” свесна да је тек на почетку терапије.

У разговору за Спортски журнал открива како се осећа, како теку терапије, како је доживела и преживела финале Купа, останку у дресу Дизелке...

Слике ваших вежби у сали, та снага и енергија за кратко време преплавиле су мреже, како сте?

- Добро је! Чак и боље него што смо мислили. У четвртој смо недељи. Било је мучења у почетку са савијањем колена што је природно. Прошло је и то, савијам како треба, радим. И што је најважније, сад улазим у теретану, бићу на свом терену – каже Милена Копривица.

Прошло је све како треба, колико Вам је било тешко да гледате са стране утакмице, екипу, а „руке су Вам везане”, бодрите девојке, не можете да „улетите” у игру и помогнете?

- Специфично је било све. Међутим, после операције и када су прошли болови била сам нон-стоп са играчицама, да ли на тренингу, мечевима. Неко одабере да се повуче, посвети само опоравку. Међутим, нисам то желела и можда је то и помогло да лакше пребродим све. Тај осећај да ипак не изостајем. С друге стране, лагала бих када бих рекла да није тешко, седиш а не можеш да помогнеш. Али добро, гледам само позитивну страну сваки дан. Одем и до куће да видим моје, породицу, пријатеље. Тек сам на почетку. Нисам имала проблема са тим психичким падовима свесна да сада али буквално морам корак по корак.

Финале Купа, утакмица са ТЕНТ-ом, на крају пораз?

- Тај тренутак јесте био најтежи. Знам, колико бих помогла девојкама искуством. Можда чак и не толико играчки, колико саветима. И била сам у Крагујевцу, нисам могла ни желела да пропустим финале. И епилог, пораз. Није било пријатно, али када сам видела играчице, када је све прошло и када су биле става „идемо даље”. Пошла и ја, затворила ту страницу и отишла на своју страну (смех) – како је и почела разговор у истом тону је и завршила, са добрим вибрацијама и великим мотивом да уз сваки следећи свој тренинг, испрати и Железничар, а у мечевима, што даље да навија ако Бог да до краја априла.

А тим јој шаље позитивне вибрације, зато иде не корак по корак већ три три корака унапред, а ту је и кондициони тренер Костас Стратакис, који помно прати све:

- Саки дан радимо и напредујемо – само је „одбрусила” Милена.