Петровић помера границе

Милан Петровић један је од хероја Београдског маратона. Иако слеп, то га не спречава да се активно бави спортом, па ће ове године осми пут бити учесник чувене тркачке манифестације у нашем главном граду која је на програму 6. априла. Занимљиво да је Милан први слепи спортиста у Србији, који је истрчао маратонску трку у дужини од 42 километра и 195 метара. Било је то управо на Београдском маратону сад већ давне 2009. године.

Овог пролећа учествоваће у полумаратону са жељом да надмаши најбоље време и трку на 21 километар заврши за мање од сат и 40 минута.

– Трчим у пратњи мојих пријатеља Владимира Лазаревића или Дејана Иванковића. После осам година паузе, која је била условљена мојим професионалним обавезама, прошле године сам се вратио на Београдски маратон и мало је рећи да сам био одушевљен организацијом. Много тога се у свим сегментима променило набоље и ношен прошлогодишњим искуством једва чекам да се поново вратим на стазу – истакао је Петровић.

Овај сјајни тркач је додао:

– Све ово говорим из личног искуства. Обишао сам свет, учествовао на разним спортским догађајима и заиста Београдском маратону не бих могао да нађем ниједну замерку. Од обезбеђења самог догађаја и здравствене заштите свих учесника, чињенице да су стартови трка на 42, 21 и 10 километара раздвојени, до окрепних станица које су на свака два, три километра, све је беспрекорно организовано у циљу што већег угођаја сваког тркача.

Милан је без вида остао када је имао само 11 година, а утврђено је то била последица тумора на мозгу. Тумор је успешно одстрањен, а Милан је одлучио да се у потпуности окрене спорту. Посветио се бициклизму и у пару са Гораном Шмелцеровићем побеђивао је на многим међународним тркама, а два пута је био учесник Параолимпијских игара у Лондону 2012. и Токију 2021. године. Упоредо са тим бави се и триатлоном и један је од петорице слепих триатлонаца у свету који је успешно завршио чувену Ајронмен трку која се састоји од 3.800 метара пливања, 180 километара вожње бициклом и 42 километра трчања.

– После бројних лекарских прегледа и испитивања, боравка по разним болницама у једном тренутку сам само желео да кренем даље. Бављење спортом је оно што ми је много помогло. Зато бих желео да пошаљем поруку свим особама са инвалидитетом да следе мој пример, јер ће кроз спорт значајно поправити квалитет живота. То што не видим можда јесте препрепка, али она није непремостива.

Поред спорта, Милан се бави и терапеутском масажом, а хуманитрана Фондација „Хероји Београдског маратона“, одлучила је да му као дугогодишњем учеснику ове тркачке манифестације, додатно помогне и стимулише.

– Већ десет година се бавим терапетском масажом, а од недавно сам стипендиста Фондације Хероји Београдског маратона  за струковног физиотерапеута. Све се десило спонтано, посредник у целој причи је био мој пријатељ и чувени бициклиста Иван Стевић који ме је омогућио да упознам директора Београдског маратона Дарка Хабуша и његова је идеја била да се школујем и стекнем услове да се масажом бавим када завршим спортску каријеру.

Херој Београдског маратона је додао:

– Велика је ствар што је основни циљ Фондације Хероји Београдског маратона побољшање положоја особа са инвалидетом. Такође, све бројније учешће особа са инвалидитетом на Београдском маратону је од великог значаја, пре свега како би се разбијале предрасуде, али и са становишта инклузије – закључио је Петровић.