Он је био МВП играч у новембру 2024. године. Када се баци поглед на статистичке податке Милана Крстића, коректора Радничког из Крагујевца, лидера суперлигашког каравана, не можете а да се не задржите на тим троцифреним, импозантним бројевима. Ако је „седма уметност” имала једног Алфреда Хичкока а он култни филм „Позови М ради убиства” и као главног протагонисту славног тенисера.
У овим редовима позив је би упућен М – Милану Крстићу, одбојкашу који жаргонски „убија како игра” у дресу Радничког из Крагујевца, заједно са момцима у дресу „ђавола” Костићем, Нејићем, Гајовићем, Лопаром, Ћировићем, Јовићем, и свим осталим који су дали пун допринос ове, невероватне сезоне уз тренера Алексу Брђовића и стручни штаб, све људе из клуба.
И прича после освојеног Купа Србије се није „слегла”, не! Управо под тим импулсом путује Раднички у Нови Сад, стиже на ноге Војводини и са њом одлучује коме ће пол-позиција пред плеј-оф. Одлука ће пасти вечерас око 20 часова.
Наш актер Милан Крстић, МВП новембра, вратио се ове сезоне у Раднички. И прави чуда са екипом. Очекује га прави изазов у Српској Атини у мечу са посебним императивом, против Лала које су их добиле у првом делу сезоне и то у Крагујевцу.
О томе, титули, животу, каријери у иностранству, породици говорио је за Спортски журнал.
Прва ставка – дуел са Војводином?
- Војводина је једина екипа која нас је добила код куће. Са те стране су нам дужни. Треба да победимо и потврдимо прву позицију. И они целе сезоне играју јако добро. Желимо сигурно тријумф, спремамо се целе сезоне за то. Играмо добро од почетка првенства, заслужили смо прво место. Очекује нас велика борба, наравно да није лако да се добије у Новом Саду. Спремни смо, сви смо здрави. Напашћемо заправо покушаћемо да сачувамо коту 1 – искрен је од старта разговора Крстић, коме је ово други мандат у Радничком, први је био од 2016. до 2020. године.
Шта то има Раднички да држи континуитет, шта се десило да направи „тектонски поремећај” током лиге?
- Атмосферу! И то краси тим од почетка до краја. Сви смо јако добри и на терену и ван њега. На високом је нивоу, дружимо се, здрава је енергија и то је један од највећих фактора зашто играмо добро. Очврснули смо као екипа, свако сваког зна на терену, осећа, знамо шта свако од нас може да уради. Кажем, енергија коју имамо је кључ свега.
Да ли сте направили пун погодак повратком у клуб из срца Шумадије?
- Јесам апсолутно. Свакако када сам размишљао да се вратим у Србију, Раднички је био клуб који сам једини желео. Овде сам почео, знам ове људе, како функционише одбојка овде. Не кајем се ниједног тренутка. Избор је био прави. И тренутак и тада и сада!
Невероватних 677 лопти у нападу, „шије” Вас само Младен Бојовић са 830. Најближи су Вам Мрдак (633) из Партизана, Лизанец (601) у дресу Младог радника?
- (смех) Тај податак нисам знао, лепо звучи. То је само показатељ да екипа има поверења у мене. Стварно имам дизача Костића који ми баш лежи, добро смо се нашли. Надам се да ћу их и у будућности добијати доста и да ћу успети максимално да допринесем тиму. То ми је циљ. Не само мој и Нејићев, Ћировићев...Играмо тимски. Издвајам се можда по броју тих лопти али то је заслуга свих момака који играју на високом нивоу. Уосталом и резултати су такви и све говоре.
Освојен Куп - још већи мотив да у истом, победничком стилу идете до краја?
- Куп је био само трофеј и награда за наш рад. Дао нам је ветар у леђа да нападнемо титулу и сигурно се нећемо зауставити на Купу јер смо видели да можемо да парирамо свакој екипи у лиги. Наша јединственост и у игри и ван игре нам даје много мотива да се надамо и размишљамо и о финалу, па у финалу да се изборимо за круну. Имамо велике шансе и надам се да ћемо и остварити.
382 ПОЕНА Крстића за друго место на укупној листи
677 НАПАДА коректора „црвених”
75 СЕТОВА је одиграо
5. СЕЗОНА у Радничком (од 2016. до 2020.), 2024/25
Највећа „претња” на путу до титуле?
- Војводина. Екипа која има 12 играча свако може да уђе у сваком тренутку и одмени оног другог. Један од два или три тима који се сваке године труди да доведе што више играча и пружи што више шансе. И јесте највећи конкурент за титулу поред нас. Али ту је и Звезда, Партизан који је после купа почео да игра лошије али не треба да их избацујемо са тог списка.
У најбољим сте годинама, размишљате ли о иностранству, какви су планови?
- И размишљам и не. Скоро сам добио дете, тренутно је тешко јер знају се приоритети. Волео бих да доста тога урадим у каријери и да се потрудим да играм у већим и јачим лигама. Није ово крај. Такође, задовољан сам сезоном, ово ми је једна од најбољих коју сам одиграо. Срећан сам овде. Похвале за Раднички, колико су и шта све урадили за мене, за све играче. Заслужујемо да је завршимо на најбољи могући начин – титулом! – нема дилему убојита „20” Радничког, који је и више него занимљив саговорник.
Причу је Милан Крстић завршио брзопотезним одговором, баш како и размишља и решава нападе а противнику прави муке:
- Ово је било онако сажето, нисам неки говорник за медије - насмејао се „Крле” иако га ови редови демантују.
Открива да размишља шта даље, у овом тренутку прво да заокружи у великом стилу такмичарску годину у Радничком, можда остане а можда га пут поведе у иностранство. Прво би „пробао” Француску или неку мало слабију лигу од италијанске и пољске али није да не размишља и о најјачим - Серији А, Плус лиги.
НЕСУЂЕНИ ФУДБАЛЕР ИЗ ПРЕОЦА
У „СИ-ВИ -ју” Вам пише први клуб Партизан Липљан?
- Рођен сам у Приштини, живим у малом селу поред - зове се Преоце. Ту сам одрастао и кренуо да играм одбојку, прилично касно са 15, 16 година. Пре тога сам играо фудбал, мислио сам да ћу да будем фудбалер (смех). Али пошто је брат играо одбојку натерао ме да дођем на тренинг. И ту је био почетак и крај – заволео сам је! Партизан Липљан је тада играо Другу лигу, имао сам тренера који је играо Суперлигу много ме је мотивисао и овог пута му се захваљујем – Александру Рашићу. Спремио ме је за овај пут како треба да изгледа професионално. Запазили су ме из Радничког тада друголигаша али пратили су младе таленте. И дошао сам у Крагујевац. Ово је скраћена верзија –расположен је Милан.
НАСЛЕДНИК ПАВЛЕ – МОТИВ ДО НЕБА
Од бебећег бодија са натписом „тата је шампион” до мајице „шампиони” син Павле није дуго чекао. А ни највећи ослонац – супруга Милица.
- Сина Павла добио сам пре пет месеци. То је и био један од разлога да се вратим у Србију, највећи! Супруга Милица је затруднела, желео сам да будем близу, помогнем колико могу. Највећа су ми снага и мотивација за бављење одбојком, за све што радим. И све је на свом месту. Трудим се да останем смирен, најбоље урадим управо за и због њих.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.