Од цртежа до спектакла – како настају маскоте за спортске догађаје

Откако су први пут ступиле на сцену, маскоте су постале неизоставни део спортских догађаја, пратећи их у њиховом развоју и постављању нових стандарда у креативности. Многи спортски фанови не могу да замисле велике манифестације без шарених, симпатичних ликова који с лакоћом спајају симболику града и земље домаћина са духом такмичења.

Неке маскоте су постале права легенда и заувек ушле у колективну меморију – сетите се само Вучка из Сарајева, или пак Футикса, Пикеа, Наранхита и Лаиба, који су заувек повезани са Светским првенствима у фудбалу. Иако су обожаване због својих ликова, њихова прича почиње много пре него што постану препознатљиви симболи.

Како настају маскоте?

Све почиње са идејом – која порука треба да буде пренета? Маскота мора да одражава емоције спортског такмичења и дух његових учесника. Овај први корак захтева дубоко разумевање спорта, публике и вредности које такмичење промовише. Ипак, то није све. Пре но што дизјан постане стварност, тим крератора се мора упознати са претходним маскотама и најновијим трендовима. Након што се јасно дефинише шта маскота треба да комуницира, прелази се на скицирање и одређивање њеног изгледа и карактера. Хоће ли бити животиња, објекат или можда човек? Како ће се кретати, шта ће одражавати кроз боје и емоције? Овај корак је кључан за отварање врата даљим креативним истраживањима и довођење идеје у конкретан облик.

После свих скица и идеја, маскота постаје „жива“ кроз 3Д приказе, илустрације и, наравно, физичке прототипе. Тада је време да се усаврши до перфекције, јер сваки детаљ мора бити доведен до савршенства. Понекад анкетирање публике на друштвеним мрежама може дати кључне одговоре да ли је дизајн пун погодак или је потребно дорадити га.

Када маскота успешно прође кроз све ове кораке, долази њен тренутак славе! Њен деби се обично обележава на конференцијама, активацијама или чак кроз забавне медијске наступе, а циљ је повећати њену видљивост и интеракцију са публиком. Од тог тренутка, маскота постаје права звезда, препознатљива и вољена у целом свету и, такорећи, почиње да „живи“ свој живот.

Маскоте као што су орлић Таса, симбол Европског првенства у рукомету одржаног у Србији 2012. године, и лавица Бела, заштитни знак Европског првенства у атлетици у дворани 2017. године у Београду, савршено осликавају како креативан процес може постати прави успех. Таса је био окићен националним бојама, лоптом у рукама и у типичној пози рукометаша пред шут, док је Бела била персонификација снаге и брзине, идентитета атлетике. Такве маскоте постају иконе, стварајући незаборавне успомене на такмичења која никада не излазе из моде.

Иако је процес стварања маскоте дуг и захтева пуно труда, резултат је често разлог велике среће. Маскота није само уметничко дело, већ и неизбрисиви траг великог догађаја. Један такав, EXPO 2027 Beograd, ускоро почиње у нашој земљи, па се с нестрпљењем ишчекује да се види каква ће маскота красити прву Специјализовану изложбу на Западном Балкану.