Изгледала је дуго сезона Црвене звезде бајковито у Евролиги, баш дуго, а онда се у само неколико недеља бајка претворила у хорор причу... Црвено-бели су се нашли у грчевитој борби, да не упропасте све оно добро, што су радили и за шта су крварили претходних месеци.
Лоша форма, суморна атмосфера и нагомилани порази слутили су на потпуну катастрофу, а последње капи у чаши преплашених навијача Црвене звезде били су паклен распоред и огромни проблеми са повредама.
После три недеље патње и болних неуспеха, на Малом Калемегдану поново је обасјало сунце, а топли зраци највеће звезде у нашем соларном систему загрејали су срца навијача и црвено-белу крв, па је нада поново кренула да тиња међу присталицама српског шампиона.
Повод за тако нешто била је посве неочекивана победа над братским Олимпијакосом, првом екипом Старог континента у досадашњем току такмичења.
Без центра Звезда је савладала грчког гиганта и то врло убедљиво, пошто је целим током меча контролисала резултат и дешавања на терену, а по финалном оглашавању сирене у Пиреју на семафору је стајало – 81:73.
Српски представник је до огромног подвига дошао упорношћу, пожртвовањем, добром тимском игром, али и нестварним процентима шута за три поена.
Руку на срце, поклопиле су се и коцкице за Јаниса Сферопулоса и његове изабранике, јер је Олимпијакос одиграо најлошију утакмицу у сезони, што је такође био један од олакшавајућих фактора.
Победа у Атини изнедрила је бројне црвено-беле хероје, а један од њих свакако је и како сам грчки стручњак каже, његов џокер из рукава, Дејан Давидовац.
Бронзани репрезентативац из Париза био је фантастичан, иако је играо на несвојственој позицији центра, а добар резултат приписује пре свега екипи и тимској игри.
- Задовољан сам наравно индивидуалном партијом, али пре свег издањем екипе у целости. Одиграли смо тимски на високом нивоу, онако како умемо и захваљујући заједништву, доброј комуникацији и великој борби успели смо да победимо. Олимпијакос је најбоља екипа у лиги и не можете да их савладате, ако само један појединац направи искорак и на крају заслужено славили – објаснио је Давидовац.
Деда, како га навијачи од милоште зову, тврди да му играње на центру није страно и да се није нарочито припремао за то, док лошу игру противника објашњава као неприлагођавање на темпо српског тима.
- Искрено није ми било толико тешко да се спремим да играм на позицији пет. Много пута сам већ био приморан да покривам ту позицију и код Јаниса, али и код других тренера. Није ми то ништа страно, јер познајем акције, па сам се због тога вероватно добро снашао. Чини ми се да Олимпијакос није играо добро, није ушао у меч онако како је желео и ти јаки центри су му постали слабост, јер нису навикли да играју против екипе, која толико форсира игру лицем и шут са дистанце. Употребили смо њихове „мисмечеве” против њих и тако их изненадили – образложио је Звездин ветеран.
Подигли су се црвено-бели, као Феникс из пепела, али сада морају да наставе у таквом ритму, уколико желе да остваре европске амбиције. Овога пута срећа је била велики савезник српских шампиона, пошто се испоставило да их порази против Жалгириса, Бајерна и Милана нису скупо коштали, јер су и њихови конкуренти махом губили утакмице.
Поклапање осталих резултата, омогућило је Црвеној звезди да и даље лебди између петог и седмог места на табели, те задржи реалне шансе у борби за директан пласман у плеј-оф, а како Давидовац тврди, то је управо и главни циљ.
- Указала нам се сада прилика да идемо што више на табели. Сада смо у узлазној путањи и надам се да ћемо тако и да наставимо. Пливамо између петог и не знам ни ја ког места већ неко време и борићемо се да ту и останемо. Наравно да бих волео да без тог разигравања играмо плеј-оф, јер мислим да смо спремни за то. Углавном не волим да се претерано бавим предвиђањима и прогнозама, видећемо – закључио је Давидовац.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
