Очекивао се спектакл. Уместо тога утакмица као већина претходних у Београду, изузимајући септембарски меч против Шпаније (скоро 30.000). Мали број гледалаца за сусрет вредан играња у А дивизији Лиге нација. Само 20.000 људи премало је за стандарде репрезентација учесника прошлогодишњег Европског првенства у Немачкој.
Стадион „Рајко Митић“ очигледно је превелики за државни тим у овом тренутку, јер је поверење у Орлове на ниском нивоу. Не би у Лесковцу, где је Србија дочекивала противнике у октобру и Лесковцу могло да стане више од 8.000 људи, али бар би на мањем објекту атмосфера била далеко боља. Сигурно ће бити више публике против Енглеске у квалификацијама за Светски шампионат 2026. у САД, Мексику и Канади, али је меч са вицепрваком Европе тек у септембру.
Малене групе навијача Орлова на јужној трибини (где су са супротне стране били смештено неколико десетина Аустријанаца), за аплаудирање и узвике расположени гледаоци са Истока, тек повремени „бљесак“ Запада, уз готово празни Север (иако су улазнице за тај део стадиона коштале само 600 динара), премало су за овако битну утакмицу.
Покушавали су навијачи да дају максималан штимунг атмосфери, да се нико не осећа као да је у позоришту, али ако се подсетимо утакмица са истим противником 2009. кад је на Маракани било 52.000 људи, па чак и 2016. године (упола мање) синоћњи амбијент не заслужује похвале.
Потребни су бољи резултати, враћање култа репрезентације да би и публике било више. Тужно ће што број гледалаца на мечевима Србије, више одређују имена противника него важност окршаја.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
