Драган Стојковић је синоћ 50. пут седео на клупи Србије, против Андоре 10. јуна у Лесковцу постаће наш селектор с највише утакмица рачунајући и репрезентације Југославије и Србије и Црне Горе.
- Далеко је јун. Не размишљам о рекорду, већ како да победимо Албанију у Тирани. Нисам бројао утакмице и не бавим се статистиком. Леп је јубилеј, зачињен победом, играчима хвала што су ми уприличили да се осећам поносно. Треба да водим још 50 утакмица, па да се поздравимо.
Број гледалаца у синоћњем мечу говори да репрезентација још није вратила поверење нације.
- Наше је да радимо и дајемо максимум, да се боримо за дрес Србије. Никад играчима нисам рекао да морају да победе, знате шта мора свако од нас да доживи једног дана. Видела се жеља, претрчани километри. Волео бих да је било 40.000 као свуда где гостујемо, на публици је да процене да ли то нешто вреди или нема смисла. Захваљујем се онима који су дошли на коректном понашању и подршци.
НИКО НЕ МОЖЕ ДА ОСПОРИ ДА ДАЈЕМ СВЕ ОД СЕБЕ
Кад губи логично је да има критичаре, али чини се да је Пикси оспораван од једног дела јавности и кад побеђује.
- Нико не може да ми одузме чињеницу да дајем све од себе. Да ли ће неко да каже да ли сам добар или лош, апсолутно ме не дотиче, имам поштен однос према послу, ФСС, навијачима, ономе што радимо... Не знам тренера који је победио све утакмице - и највећи трпе везане поразе. Битно је да имам миран сан и трудим се да будем бољи, да делим добре савете, квалитетно радим. Нисам еуфоричан, не скачем по столовима, други нека се радују, мени је важно да су ми породица и пријатељи добро, да нешто у шта верујемо даје добар резултат. Из тога црпим енергију и мотивацију да наставим да радим. Нећу никог да вређам, а никад не бежим од критике.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
