Мареља: Тежимо брзом и динамичном ватерполу

Јуре Мареља, правник и ватерполо тренер. Наизглед, чудна комбинација, али своју другу професију успео је да наметне у базену – правичан према играчима, или да помешамо речнике две бранше - играће свако ко заслужи, док се не докаже супротно.

Сплитски Јадран годинама је у врху Регионалне лиге. Иза Мареље су порази у финалима, али како воли да каже - код играча такве утакмице стварају менталитет и додатно их спремају за још веће.

Млади тренер дарује велике успехе Сплићанима у домаћим оквирима – освојио је два првенства Хрватске заредом и први је стратег који је Јадрану донео трофеј у домаћој лиги од распада Југославије.

Изузев клуба, активан је и као помоћник Ивице Туцака у репрезентацији Хрватске – освојено је неколико медаља, најсјајније - злата на Европском и Светском првенству, уз сребро на Олимпијским играма у Паризу 2024.

Иза Јадрана је, до сада, коректна сезона. Задовољни?

- Играмо паралелно Лигу шампиона и Премијер лигу, у једном тренутку и квалификације и Куп Хрватске – изузетно је напорно, исцрпљујуће за тренера и играче, поготово што нисмо високобуџетни спорт и не можемо увек да осигурамо авионске летове и конекције. Међутим, задовољни смо учинком у Регионалној лиги, променили смо „добар део” тима у односу на прошлу сезону. Екипа је одмах „кликнула”, енергетски је позитивна од прве утакмице. Показали смо то пласманом на фајнал-фор, клубови од којих се можда и више очекивало остали су иза нас. Красио нас је континуитет победа у тешким мечевима, већина сусрета била је управо таква, било гостовање или домаћи терен – радо за Журнал уочи Ф4 у Херцег Новом казује Јуре Мареља.

Минимални порази, попут оних од Новог Београда, удаљили су вас од домаћинства завршног турнира?

- Тешко је било шта прогнозирати, ето, Јадран из Херцег Новог победили смо као гости у шокантној завршници. Освајали смо бодове у последњим четвртинама – и Нови Београд је у појединим сусретима тек на крају долазио до бодова. Раднички се мучио, док се нису посложиле коцкице. Сад игра нови ватерполо у односу на старт сезоне. Тражење узроке за слабији пласман од првог места било би сулудо – с обзиром на број утакмица и количину квалитетних клубова с победничким менталитетом. Утакмице против Новог Београда биле су дербији. Актуелни шампион променио је крвну слику, игра леп ватерполо. Раднички се дуго тражио, па завршио испред нас. Уз Новљане и Нови Београд сматрам да смо ми та, трећа екипа која игра динамичнији ватерполо у односу на остатак лиге.

Динамичан ватерполо ваша је шанса кад се све своди на једну лопту, без права на грешку?

- Наш концепт је такав, условљен „ростером” и индивидуалним карактеристикама. Тежимо ка брзом и динамичном ватерполу. Наравно да наш стил неће увек да прође, за нешто се пита и ривал. Чврста одбрана и јака транзиција красе нас кроз читаво првенство.

Иза Јадрана су три изгубљена финала Регионалне лиге?

- Није то далека прошлост. Тако се ствара менталитет играча, екипе. Кад си на црти клубу који је навикао на финала, не играш само против играча, већ и његовог имена. Јадран је успео да га други поштују. У Европи смо другу годину заредом у другој фази Лиге шампиона - није мали резултат. Игром случаја, Раднички је био директан конкурент за улазак у осам најбољих елитног такмичења. Играње било каквих финала, од хрватских које смо изгубили (Југ победио у купу), играчима доноси додатни квалитет.

Имењак из Херцег Новог пружа одличне партије у последње време?

- И колеги Владимиру Гојковићу требало је да се навикне на клупски рад после периода у репрезентацији. Јадран има квалитет, такмичарски дух, менталитет, пре свега - физички је спреман. Не изненађује, било је питање времена, као и код Радничког, кад ће да покаже шта поседује. Има одређен број младих играча, могуће су осцилације, тренутно - игра одлично.

Гледаћемо меч два Јадрана у полуфиналу?

- Очекивања управе и града су реална, момци су навикли, живе с притиском и играњем важних утакмица. Где год да се игра Ф4, биће захтевно. Ни Новљанима неће да буде лако као домаћинима. Мечеви ће да буду неизвесни, било би боље да се игра у Сплиту, овако – очекује нас пут од пет-шест сати аутобусом. Није то никакво оправдање, против домаћина или било ког другог – идемо по победу.

Како вам се, изузев Радничког и Новог Београда, генерално чине српски клубови и да ли је видљив заостатак у односу на хрватске?

- Нисам видео претерани заостатак код српских клубова против којих смо играли. Шабац игра одличан ватерполо, такође динамичан, пун пресинга. Добро су организовани. Против Црвене звезде традиционално нам је тешко - негују специфичан стил. Не ради се о заостатку. Црвено-бели би играли и боље, рекли су ми да имају проблем с терминима, здравственим стањем.

Једино је Валис подбацио?

- Свако се у Ваљеву, бар у једном тренутку, мучио. Српска школа ватерпола је препознатљива. Валис је, на крају, изненадио Соларис у Шибенику, доживео је промене у 12. месецу, отишли су му поједини играчи, колеги је то отежало посао. До тог тренутка, били су заиста добри – закључио је Јуре Мареља.