Гоцић: Задовољила би ме још три трофеја

Као што је грађанима Београда постало нормално да претходних дана имају депресивно време, тако су и навијачи Новог Београда навикли на успехе. У овом случају – играње завршнице Регионалне лиге и освајање.

Нови Београд је два пута био на трону Јадрана, последњу титулу освојио прошле сезоне. У текућој се до последњег кола борио за прво место с Новљанима, услед слабијег међусобног скора и неколико киксева препустио пол-позицију.

Чети Живка Гоцића, ипак, није  страно да побеђује и кад нема предност домаћег терена, показатељ – тријумф против сплитског Јадрана на хрватском приморју (15:7).

Прва препрека до новог трофеја и великог финала биће вечерас Раднички, с којим се састао већ три пута, у два наврата био бољи. На „11. априлу” сећају се с радошћу полуфинала Купа Србије против Шумадинаца, увертиру за освојен први трофеј у сезони кад је у Шапцу, у финалу, надиграна и Црвена звезда.

- Кад погледам утакмице и квалитет Регионалне лиге, не могу да будем незадовољан што лигашки део нисмо завршили на првом месту. Јако такмичење, са занимљивим мечевима. Ове године - посебно тешко. Млађи играчи, у процесу стасавања, имали су велику корист од тога. Премијер лига не може да се пореди ни са једном другом, без премца је најбоља у Европи - са задовољством започиње разговор за Спортски журнал Живко Гоцић.

Резултати Новог Београда су добри, међутим, мало је изненађење што фајнал-фор није у главном граду Србије?

- Утакмица против Јадрана у Сплиту исцурела нам је кроз прсте, морали смо да је добијемо. При резултату 8:6, на минут и по до краја, имали смо напад и тајм-аут – нисмо се снашли, примили смо два гола и победника су одлучивали пенали. Да је остварена победа после 32 минута, задржали бисмо прво место. После Нове године и репрезентативне паузе имали смо неколико тешких гостовања, играли смо с Приморцем у Котору, путовали у Сплит, па Херцег Нови где смо остали без бодова. Ту је и пораз од Радничког у гостима... Желели смо предност домаћег терена, међутим, Јадран је заслужено на првом месту. Да бисте освојили такмичење као што је Регионална лига морате да будете прави у најважнијем тренутку.

Јадран из Херцег Новог у другом делу сезоне демонстрирао је врхунски ватерполо?

 - Одлична екипа – млада, амбициозна, брза и полетна. Играју одличан ватерполо. Изгледају компактно и добро су вођени од стране Владимира Гојковића. Озбиљан тим. Скидам им капу на свему што су урадили до сада, поготово што су после репрезентативне паузе, од јануара, показали озбиљан напредак. Апсолутно заслужено се налазе лидерској позицији.

С Радничким ћете да играте по четврти пут у сезони, по други пут биће вам полуфинална препрека за трофеј?

- Крагујевчани су нова екипа. Кратак временски период провели су заједно пре него што су почели да играју такмичарске утакмице. Није било нормално, ни за очекивати да ће одмах да изгледају како су планирали. Свако ко је мислио било шта друго у односу на то како сад изгледа Раднички не познаје ватерполо и не зна квалитет тих играча и Уроша Стевановића као тренера. Нисам ништа мање ни очекивао од Шумадинца. Доласком Вапенског добили су на ширини. Раднички је врхунска екипа – једна од најбољих у Европи, сигурно.

Изузев Шумадинаца, велики број мечева одиграли сте и против сплитског Јадрана. Шта краси Марељин тим?

- Јадран је, рекао сам и у најави меча Лиге шампиона, током лета претрпео велике кадровске промене, игра променљиво, чини ми се и без великих осцилација у односу на раније. Такође, врхунска екипа – много хрватских репрезентативаца с Марељом на клупи. На свим позицијама имају добре играче. Играли смо с њима четири пута, двапут победили после пенала. Имају јак карактер, ове сезоне неколико пута враћали су се из немогућих ситуација – против Радничког после четири гола заостатака, у Марсеју су до краја били у егалу, без два, три играча. Борбени су, имају жељу и мотивацију. Ко год да игра против Сплићана, неће да му буде лако – не бих дао мање шансе Јадрану у односу на преостале три екипе. 

Колико сте задовољни формом Новог Београда и да ли је на потребном нивоу за турнир као што је фајнал-фор Регионалне лиге?

- Јесте, сигурно! Додуше, никад то није на 100 одсто, увек може боље. Што се тиче психофизичке, тактичко-техничке припреме и свега што екипа треба да има пред крај сезоне - на добром смо путу. Близу оптималне форме! Постоји увек и фактор повреда, болести, непредвиђених околности. Није све идеално, али такве проблеме имају све екипе. Кад погледам август, септембар, октобар и сад, види се напредак, код млађих играча поготово. Полако схватају суштину, како желимо да изгледају и шта да раде у датим тренуцима. Што се тиче физичке припреме, добри смо и ту. Јако тренирају – раде и прековремено, индивидуално се усавршавају. Помажемо им у свему, имамо добру групу – играчи дишу као један.

Против Сплићана у ЛШ виђене су назнаке тог заједништва. Играно је динамично, свако је знао шта ради, блистали су и тандеми, попут Гладовића и Лукића?

- Да би све тако изгледало као што делује с трибина, потребно је много рада и разумевања између играча. Морају да проводе пуно времена заједно на базену и ван њега да би те везе Лукић – Гладовић, Мартиновић – Ћук, Влахопулос – Перковић могле да прораде. Срећан сам виђеним на мечу против Сплићана, кошаркашким речником - против Јадрана имали смо велики број асистенција да се лопта, буквално, стави у гол и не мора да се шутира. То је одлика несебичности, допало ми се, заиста.