Понављање историје

Олако испуштена предност у „Фернандо Буеса” арени (69:64, прво коло), суноврат у следећој рунди против Мадрида (68:66 – 83:66, последња деоница), само осам поена Виртусу у четвртој четвртини – екипи са три победе на гостовањима и промашен шут за славље, дозвољена тројка Мајку Џејмсу, уз фаул, на 73:73 са Монаком... Недопустивих ситуација је прегршт, а осврнули смо се на само првих шест мечева Евролиге. Темељни пратиоци црно-белог пута сигурно „из главе” могу да наброје још неколико нонсенс момената.

Током иницијалног дела сезоне грешке су се приписивале неискуству – оправдано. Стручни штаб је склопио потпуно нов тим, по годинама су старији само од Албе, већина играча и нема завидну евролигашку каријеру... Међутим, напредак јесте постојао, али не у мери да Ваљак позиционира у групу елитних састава. Спорна дешавања су се наставила и оголила проблем изабраника Жељка Обрадовића са менталног аспекта.

Није потребно превише „мозгања”, еклатантан пример налази се већ у актуелном дуелу са Бајерном, можда и више њих. Уместо да на површину исплива најбоља верзија екипе из Хумске, неколико хиљада навијача у Минхену присуствовало је понављању историје. Недопустиво је да у одлучујућим тренуцима тим оконча последњу деоницу са два „мала” фаула, опет је дозвољено противнику да „ведри и облачи” кад је најбитније, чим су кола кренула низбрдо почела је и паника – у тој мери да Карлик Џонс не прави личну грешку над Нилсом Гифајем у две ситуације. Једноставно – изостала је доза борбености неопходна за највеће домете.

Жал је умногоме већа и због приказаног у „САП гардену”. Водили су гости 28 минута, показали да поседују квалитет, као и могућност да замисли тренера преточе у дело. Ипак, у одсудним тренуцима, читај последња деоница, постигли су само 11 поена, промашили невероватан број отворених шутева и са сваким неуспелим покушајем појачавали дубиозу. Није се изнедрио херој способан да заустави стрмоглав пад, односно убаци лопту у обруч.

С друге стране – стоји и теза да је резултат 16:16 одличан за тим са десетим буџетом у такмичењу, према истраживању „Баскетњуза”. Колико могу да се „протегну”, таква је и позиција. Наравно, оцене такмичарске године даваће се и у односу на абалигашки резултат. Може се рећи и да вишегодишња лиценца, најављена од Остоје Мијаиловића, прети да анулира све недаће и овосезонску одисеју учини плодоносном. За 15 година гледаће се шта је бивствовање актуелног руководства донело клубу на дуже стазе, док скор из сезоне 2024/25. нико неће ни да памти.

Нису, наравно, све лађе потонуле – шанса за пласман у плеј-ин и даље лебди над Београдском ареном. Али, неопходно је под хитно да се зауставе почетничке грешке, својствене јуниорима. Додавања директно у руке противника, немогућност да се изведе аут, мршави проценти у кључним минутима, потпуно одсуство доприноса носилаца... Велико је питање да ли екипа са поменутим лошим карактеристикама заслужује да се похвали местом у десет најбољих или мора још мало да се „челичи” тренинзима. Недоумица је много, накнадних памети превише, док се епилог ближи. Црно-бели морају да славе у преостала два дуела са Жалгирисом (3. април) и Реал Мадридом (10. април) и „кошаркашке богове” замоле за повољне резултате конкурената. Приде, у АБА лиги се очекује пол позиција, а тек предстоје дуели са Звездом, Цедевитом, Мегом, Будућности...