Калинић: Реалова глупава зона нас избацила из колосека

Никола Калинић није дуго могао да среди мисли и обелодани утиске, после изгубљене утакмице у финишу од Реал Мадрида. Што није крио у разговору за „Меридијан спорт”:

- Имали смо луду шансу, али… Лош почетак – нема шта. То је ниво плеј-офа, фајнал-фора. Нисмо били спремни. Изненадили су нас зоном. После вијати Реал на 14:0 је врло тешко. Супер смо на крају и завршили. Надиграли су нас, тактички изненадили… Док смо консолидовали, ушли у егал, али не можеш да јуриш Реал после такве серије.

Звезда је први кош постигла тек у шестом минуту.

- Релативно смо океј изгледали у том периоду. Било је катастрофалних напада, али мислим да је било и добрих. Чисте и отворене шутеве смо промашивали. Деси се једноставно таква ноћ. Јесте шут психологија, али су неки „зицери” на невероватан начин излазили из коша. Ваљда смо много желели, па из те жеље није ишло. Битно је да се узимају добри шутеви, што нас је на крају довело и до неке шансе, где смо с лошим одлукама дошли у ситуацији да се боримо за победу. Али, искрено, надиграли су нас и показали да су бољи тим.

Борба није изостала, али...

- Донекле је то добро, а донекле је и лоше. И ја сам осетио тако нешто слично због чињенице да смо се вратили, али морамо да схватимо да више није довољно да смо ту негде, већ да желимо да победимо, да желимо плеј-оф, да победимо сваку утакмицу. Идемо даље, свакако смо морали да победимо једну утакмицу – ову или Ефес. Прву смо изгубили, нећемо очајавати. Били су бољи, спремнији, више су шутева погодили.

Суздржано је коментарисао његов дуел с Таваресом.

- Не знам искрено шта кажу правила у тој специфичној ситуацији. Била је борба за лопту, он се изнервирао и човек ме је ударио шаком у ребро. Не знам како се тумачи тај потез – да ли је неспортски или искључујући. То ћемо оставити онима који се тиме баве да коментаришу. После тога и онај фаул. Нисам сигуран… Али, нисам погледао снимак да би детаљно могао да причам. И то је ситуација која нас је мало вратила у живот. Имали смо шансе. Два, три „зицера”… Лопта испадне из коша, једна „тројка” да је ушла, то је већ друга утакмица.

Мисли да Звезда није одиграла лошу утакмицу већ наишла на бољег противника и да је криза игре и резултата – прошлост.

- Имали смо добре састанке, где су се неке ствари изрекле. Олакшали смо једни другима и рекли међусобно шта мислимо. Много тога се исчистило тада. Не кажем да су били лоши односи, него једноставно у току сезоне мора нешто да се каже. Схватили смо да нико не може сам. То је нормално, да сваки играч хоће да када се прича о Звезди да се спомене и његово име. Да се прича о Калинићу из Звезде, који игра веома добро ове године. То је апсолутно нормално. Сви смо ми такмичари и желимо да што боље играмо, да дамо што више поена. Ту смо мало погрешили и мало опили освојеним купом, после којег се десио шамар из којег, због распореда, нисмо могли да се тргнемо. Већ против Цедевите у Љубљани смо изгледали боље. Тачност, прецизност и залагање су били бољи. Увек причам, да када радиш исправне ствари, пре или касније ће доћи резултат. Можеш да изгубиш једну утакмицу, две, три, пет.. Али ако наставиш све како треба, на крају ће доћи победа.

Прича у даху и додаје:

- Трудим се да будем прилично отворен. Исто сам научио искуством да некада није паметно рећи баш све, јер зависи који је тренутак. Не треба пред неку битну утакмицу направити атомску бомбу, али мислим да је добро да се ситуација ишчисти. Седнемо, сви смо одрасли људи, такмичари… Ништа нико не мисли ни о коме лоше. Након састанака смо постали растерећенији, скупили смо и играли боље. То је било после Минхена, па смо „сели” у Љубљани...

На крају, реч-две о његовој тренерској амбицији и филозофији.

- Не знам што се тренери генерално не играју више са поставама. Ја бих играо са четири центра, па са четири бека. То је наравно моје размишљање. Није одрживо да се игра тако у дужим временским интервалима, јер пре или касније – снага и висина побеђују. Сигурно да не можеш тако да играш 40 минута, али у неким ситуацијама, да изненадиш противника, са неким специјалом. Зашто да не? Ја бих се играо. Не бих можда у најбитнијим утакмицама, али и бих можда. Против Реала нас је глупава зона, најобичнија 2-3 – избацила из колосека. То су трикови тренера, који не знам зашто се више не користе. Није ми јасно зашто више нема зона, зонских пресинга, изненадних удвајања, блицева што кажу Американци. Али свако има свој стил.