Петровић: Волео бих да будем као Кампацо!

Кошаркаш Меге Михаило Петровић изјавио је да његов тим иде на победу у свакој утакмици и додао да верује да ће београдски клуб да избори пласман у плеј-оф АБА лиге.

Он је пре три дана „тројком” секунд пре краја донео победу Меги над Задраом у 25. колу АБА лиге.

- Задар је атипична екипа. Доста форсирају игру на ниском посту, а то нама не одговара, јер су физички јачи од нас. Ми смо морали енергијом и брзином да им парирамо, па смо се трудили да игамо што брже. Цела утакмица била је егалу, али мислим да смо ми више желели победу. Бацали смо се по паркету за сваку лопту, међусобно смо се бодрили и на крају мислим заслужено тријумфовали - рекао је Петровић за „Танјуг”.

Он је истакао да је екипа била фокусирана свих 40 минута током дуела са Задром.

- Ово је била можда и најбитнији победа у сезони. Гледао сам табелу АБА лиге и у борби за пласман у плеј-оф са нама су Спартак, Задар и ФМП, али ми сада имамо бољи међусобни скор и од ФМП и од Задра. Зато смо у благој предности, али у наредном колу против Борца у Чачку мораћемо да потврдимо овај тријумф против Задрана који ће само на тај начин бити валоризован. Остало нам је још пет утакмица до краја и свака је као финале у борби за пласман у доигравање.

Детаљно је анализирао узбудљив финиш утакмице.

- Искрен да будем, последња акција није била нацртана за мене. Спустили смо лопту на Филипа Јовића, али је био један фаул до бонуса, па смо на девет секунди пре убацивали лопту из аута. Идеја је била да се из 'шпанског пика' нешто креира. Они су преузели у одбрани, видео сам да не могу да бацим добар пас, да неће бити довољно времена. На сату је остало још четири секунде, лопта ми је била у рукама и тада сам знао да ћу шутирати. Имао сам среће па сам погодио, иако сам до тог момента тројке шутирао 0/4, али срећа прати храбре. Заиста не бих величао тај шут, јер да није претходно Маловец убацио две тројке, ја не бих био у позицији да уопште дођем у ту ситуацију. Игром случаја ову сам утакмицу решио ја, неку наредну ће неко други, једноставно се овог пута тако наместило.

Мега се налази на деветом месту на табели АБА лиге са 12 победа и 13 пораза. Петровић ове сезоне просечно бележи 13,3 поена и 6,8 асистенција по мечу.

- Мега је са још млађим тимом у односу на прошлу годину наставила са добрим резултатима. Имали смо одређене осцилације, неочекиване поразе од Крке и ФМП-а, али то је све нормално за овако младу екипу. Занимљиво је да ниједан наш играч није рођен у 20. веку. Пола играча први пут ове сезоне игра АБА лигу која је изузетно физички, али и тактички захтевна. Зато можемо да будемо задовољни оним што смо до сада остварилил, потребно је само да наставимо овако добро да тренирамо. Због свега тога искрено видим Мегу у плеј-офу. Ми на сваку утакмицу идемо на победу, јер је тренер Бараћ успео да нам изгради такав менталитет, тако да сам оптимиста по питању нашег пласмана у плеј-оф.

Петровић је у родном Прокупљу прво почео да тренира фудбал.

- Мој отац Бобан, као и мој стриц Зоран играли су кошарку, потом су почели да се баве тренерским послом. У Прокупљу је мој отац основао клуб Топличанин, почео је са селекцијом играча рођених 1997. и 1998. године. Мој старији брат Ђорђе отишао је под обруче, а ја на фудбалски терен. Међутим, после непуне две године и ја сам са неких седам, осам година почео да тренирам кошарку.

Петровић је потом са 15 година прешао у Партизан, прошао је све млађе репрезентативне селекције, а после неуспешне епизоде у Борцу из Чачка наставио је каријеру у ОКК Београду.

- Марко Мариновић је тражио да из Дунава где сам као Пратизанов играч играо на двојну регистрацију дођем у Борац на позајмицу. То се и десило, али после само две утакмице Мариновић је смењен, а на чело стручног штаба дошао је Дејан Мијатовић коме се нисам уклапао у визију тима. Нисам практично играо пет, шест месеци, али у репрезентацији до 20 година селектор Ненад Чанак ми је дао лопту у руке, указао велико поверење и то ми је много значило. На крају смо зазели пето место, у четвртфиналу смо изгубили од Француске која је освојила титулу. Али, добра ствар за мене је што сам се ту упознао са Вулетом Авдаловићем, а каријеру сам наставио код њега у ОКК Београду.

Он је навео да је са Авдаловићем изградио савршен однос.

- Те године сам без сваке сумње највише индивидуално напредовао. Он је био врхунски плејмејкер, репрезентативац, евролигашки играч и просто ми је отворио нове видике. Сваки дан смо радили на шуту, прегледу игре и те сезоне сам заједно са Богољубом Марковићем бљеснуо у дресу ОКК Беграда. Такође, морам да нагласим да ми је много значио рад и са Авдаловићевим помоћницима у стручном штабу, Весом Петровићем и Александром Рашићем. Та сезона је дефинитивно била прекретница за мене и најбоља могућа припрема за оно што ће ме сачекати у Меги.

Он је препознатљив по изузетној промени ритма, као и експлозивност и изванредна предња промена и брз први корак.

- Нисам то тренирао, то ми је урођено. Вероватно сам то наследио од оца и стрица. Нисам их гледао, али по причама других људи, били су веома брзи и експлозивни, па мислим да ми је све то урођено. То је нешто чиме покушавам да правим предност на терену и трудим се да све то усавршим, како бих што је могуће више помогао екипи. Многи су ме упоређивали са Милошем Вујанићем, који је играо у Партизану, Панатинаикосу и репрезентацији. Гледао сам његове клипове и морам да признам да ми сва та поређења јако пријају.

Кошаркаш Меге је рекао да највише гледа Факунда Кампаца.

- Он је прототип плејмејкера какав бих ја волео да будем. На њега се угледам, јер нисам висок, а волим и Алексу Аврамовића и Костаса Слукаса. Наравно, Милош Теодосић и Васа Мицић су врхунски мајстори, али они су виши од мене и играју на другачији начин - закључио је Петровић.