Грчевита борба за опстанак

Пораз од Слободе, тешко је пао свима у Радничком и присталицама. Гости из Доњег Товарника заслужено су однели плен и поред Нафтагаса, из јесењег дела трке, једини су тријумфовали на обали Бегеја.

Десетковани тим тренера Милана Перића, без Огњена Брајића, Уроша Ђурића и Александра Јанковића, који немерљиво значе за екипу, није могао у равноправну трку. Додуше, имао је домаћин први прилику, потом промашио пенал и брзо био сурово кажњен.

- Код 0:0 имамо је зицер, касније казнени ударац и после тога, гости су све наплатили. Фудбал је такав, што ти пропустиш, противник искористи и не можеш се надати повољном резултату. Правимо превише грешака да би дошли до резултата – каже Перић.

Говорио је и о промени начина игре на почетку другог полувремена, кад се надао да његови играчи могу до преокрета.

- Кренули смо други део са двојицом у шпицу, одмах напали и са неколико шутева, из добрих позиција, угрозили смо мрежу гостију, без резултата. Кад се промаши против тима из врха, мора да се очекује казну. Нисмо затворили десну страну како треба и лако су нас матирали за вођство, такође и други гол Слобода је постигла после акције са исте стране, трећи је био за потврду њихове убедљиве победе. Јурили смо изједначење, евентуални преокрет и нисмо искористили прилике, па ми је, на крају, свеједно да ли је 0:1 или 0:3.

Раднички је међу стартерима имао петорицу играча из категорије бонуса, у 58. минуту прилику је добио Данило Зарубица, који ће крајем новембра обележити пунолетство. Капитен Страхиња Борисављевић пребацио се у везни ред, ближе голу Слободе, а место левог бека заузео је млађани Зарубица.

- За све остале смо дечији вртић. У великом смо проблему и у последња два кола морали смо да мењамо формацију коју смо уигравали. За Брајића је сезона завршена и са позиције задњег везног, Матвеј Мартинкевич прекомандован је на штопера и остала је „рупа“. Тешко се изборити са малим саставом, кад нас нема довољно и кад недостаје искуство. У Слободи је квартет стартера „дебело“ забраздио у четврту деценију.

Пораз је тешко пао, али нико не мисли на пад.

- Треба да се уздигнемо и свака утакмица за нас је ратничка и свесни смо да нам следи борба за опстанак. Тако је било и кад сам зимус дошао, а прва четири кола била су добра, два пораза минималцем могли смо да избегнемо и срећа се окренула против нас. Сад идемо Подунавцу и нема шта да изгубимо. Бићемо јачи и верујем да ће играчи дати све од себе – каже Милан Перић.

Могао је Вања Апостоловски, најзапаженији у наставку првенства, да буде јунак, испао је трагичар. У 34. минуту није реализовао пенал и голман Андреј Кожул успео је да одбрани ударац.

- Пре пенала Арсеније Петровић имао је велику прилику, после мог корнера. После давдесетак минута дошао је пенал, желео сам да погодим и донесем вођство и није се дало. Тачно је да нас нема довољно за ростер, да нисмо били у најјачем саставу и кад један недостаје много је, а кад нема тројице, онда су муке велике. Мора се признати да смо лоше ушли у утакмицу. Почетком другог полувремена кренули смо снажно, створили прилике и уместо изједначења, разбранили смо гостујућег голмана – каже Апостоловски.

Наставио је да су играчи Слободе деловали спорије, али су им пасови били веома прецизни.

- Осетили су наша слаба места и ту нас пробили. Извели смо осам корнера и нисмо успели да дођемо до поготка. Сад нам гори под ногама и у Белегишу треба да се вадимо. Нама је сваки меч судбоносан и овај против Подунавца је први и најважнији – закључио је Вања Апостоловски.