Осећам већи притисак него у Партизану са 16 година!

Навијачи Текстилца одушевљени ремек-делом Николе Нинковића за „дуплу” лопту у мрежи и потврђену победу против Спартака (2:0) модификовали су култну песму Боре Ђорђевића и Рибље чорбе: „Мајстор је Џиги к'о у фудбалској књиги и не пада му на памет да игра у Првој лиги!”

Убачену „бубамару” са десне стране залепио је на груди и по одскоку од земље фино дозираним шутем послао у леви угао – за констатацију / полазну тачку телефонског разговора: све пролази, само класа је вечна!

- Хвала, познајемо се дуго, пријају такви коментари. Добио сам и неколико порука сличне садржине од саиграча из Италије, Партизана... Вратио сам се у српски фудбал пре буквално месец. Имао сам договор с грузијским Торпедом, усмени, на крају су променили тренера – захтевао је друге опције. На жалост, нисмо се усагласили, ушли смо већ у март. Јован Милетић позвао ме је у Текстилац, нисам дуго размишљао, најбитније ми је било да се вратим. Задовољан сам и пресрећан, гол Спартаку значи ми због самопоуздања. Причам саиграчима: већи притисак осећам него у Партизану, са 16?! Не бих желео да не испуним очекивања, радим све што је у мојој моћи, Бог ме је и наградио – отвара душу Нинковић, петарпановског грохота на опаску: године пролазе, Џиги тера по старом – већ у првом абзецу дарује нам наслов.

Кад сте почели да тренирате са екипом и на колико сте, што би се рекло, одсто?

- Нисам тренирао у Грузији, првенство се завршило 4. децембра, због картона – последњу утакмицу одиграо сам 27. новембра. Вежбао сам приватно, са екипом месец – два тренинга код Славка Матића, ухватио ме вирус, седам дана нисам могао да устанем из кревета. Потом, три седмице код Круља... Нисам ни близу 100 одсто, с друге стране, ни запуштен... Кажете, имам знања? Да га немам, не бих ни требало да играм.

Какав тим има Текстилац?

- У Оџацима је све позитивно! Млада екипа, ретко кога сам и познавао. Има потенцијала, потребнија је психолошка припрема. Одрадио је и то добро од јануара Славко, наставио Круљ, ја помажем – некад кроз разговор видим да нису ни свесни квалитета. „Идемо у Ниш, да ли ћемо моћи...” Океј, гостујемо Радничком, не Партизану, Звезди! Уз сво поштовање, изузев вечитих – нема ту толике разлике. Добро, можда су ТСЦ и Чука квалитетнији, али није ово Серија А, Примера, Бундеслига и ти... Текстилац. То су противници с којима можеш да играш. Показали смо то на Чаиру, ево и сад против Спартака. Саиграчи су млади, не знам ни колико је њих до лета осетило Супер лигу. Добро су одиграли и у Панчеву, резултат - 3:0 за Железничар?! Ситнице, али... Не очекује се од мене да кажем нешто паметно, можда нисам најбољи пример, међутим, немојте да не учите на мојим грешкама. Било би феноменално кад бисмо успели да изборимо опстанак.

Бојан Круљ као тренер?

- Одличан, феноменалног односа са играчима. Даје скроз себе, пријатељски настројен, 24 сата. Допада ми се комуникација, у данашњем фудбалу изузетно важна. Само тако може да извуче максимум. За сада, све иде супер. Две везане победе, надам се да ћемо да наставимо до луке спаса.

Очување елитног статуса је, дакле, могуће, упркос заостатку, претпоследњем месту на уласку у плеј-аут?

- Верујемо! Председник Милетић, играчи, сам Круљ... Тренер нам је по доласку рекао: „Нисам дошао у Текстилац да одрадимо ових преосталих девет утакмица, већ да останемо у лиги.” Интересантно: исто сам и ја казао. Наравно, неко мора и да испадне, видећемо ко ће то да буде. Нисмо се предали, показали смо то у Нишу и против Голубова. Ако задржимо фокус као на последње две утакмице – имамо велике шансе.

Победа против Спартака вредела је „више од три бода”?

- Шест! Да смо изгубили и само један од претходна два меча били бисмо у великом заостатку.

Дуел са Суботичанима – сходно квалитету игралишта у Бачкој Паланци – имао је и предигру: јесте ли им стварно, као што најависте у саопштењу, оставили пет пари чизама?

- Видео сам слике чизама, уколико су одатле... Ако треба некоме добар терен, онда - мени! Сваки играч воли да подлога буде што боља. Претпостављам да су то биле психолошке игре, нормално – све док не прелазе границе. Уз дужно поштовање Спартаку као клубу – не знам да ли је неко у историји српског фудбала имао лошији терен од њих. И, онда се жале?!

Океј, али какав је стварно био терен?

- Терен није био специјалан, али могло је да се игра. Ето, не знам какав је уживо у Крагујевцу, на ТВ, гледао сам Раднички 1923 и Партизан, изгледао је ужасно. Ништа боље него у Бачкој Паланци...

За разлику од препуцавања по медијима, с Голубовима није било ватре?

- Све најнормалније, без глупости, инцидената... Драго ми је због тога. Можда само тај полуинцидент по мом уласку у игру, са задњим везним, странцем. Играчи су показали поштовање, тренер Сивић, такође. Својевремено, био ми је кратко селектор, имамо добар однос. И Спартаку је много значила утакмица, нису у предоброј позицији да просипају бодове.

Кад смо већ код бодова, колико их је кроз плеј-аут потребно за спас?

- Нисмо правили рачунице. Не волим то! Још код Звонка Поповића, тренера у Партизановој школи, научени смо да не морамо да калкулишемо све док баш не дођемо у такву ситуацију. Гледамо себе, ако побеђујемо – нема потребе и друге.

За крај, могу ли да се очекују нове мајсторије с вашим потписом?

- Надам се да ће да их буде... Дај Боже! Трудићу се, даћу све од себе. Нека решава утакмице и неко други – само да останемо у Супер лиги.

Фудбалерима попут Николе Џигија Нинковића место је у елити...