И „Под Краљевицом” за историју

Финале Купа Србије 22. маја шести пут играће се ван Београда. Домаћин ће бити Зајечар. Нови стадион „Под Краљевицом” угостиће кандидате за освајање трофеја. Полуфиналисти масовнијег такмичења су прошлогодишњи победник Црвена звезда, Војводина, ТСЦ и Напредак. Парови полуфинала биће одређени жребом 15. априла.

Пре Зајечара финале купа играно је у Крушевцу 2012, Горњем Милановцу 2016, у Сурдулици 2018, Нишу 2020. и 2024.

Као што је у СФР Југославији важило правило да се утакмице за трофеј масовнијег такмичења играју на стадиону ЈНА, тако је и у Србији Београд био једини домаћин од 2006. до 2016. Чак је Правилником ФСС било регулисано да ако је финалиста Црвена звезда завршни меч буде одигран у Хумској и обрнуто ако се за пехар бори Партизан.

Црвено-бели су тако на стадиону највећег ривала 2007. и 2010. савладали Војводину. Партизан је на Маракани освојио трофеј 2011. у неславном финалу против Новосађана, прекинутом због изласка Лала са терена пре краја. Чукарички је једини трофеј подигао на стадиону „Рајко Митић” 2015. савладавши у финалу Партизан. Брђани су играли завршни меч купа на истом месту и 2023. кад су пристали да Црвена звезда буде домаћин.

Партизан је захваљујући договору с противницима одступио од правила, па је против Земуна 2008. и Севојна 2009. био домаћин на свом стадиону.

Јагодина и Војводина састали су се у два узастопна финала, 2013. и 2014. По једном су славила оба тима, а мечеви су играни у Хумској.

Наравно, кад су до завршног сусрета стигли вечити ривали није било безбедно да се игра у другим местима. Жребом су црно-бели били домаћини 2017, црвено-бели 2019, 2021. и 2022. Партизан је славио у Хумској и једном на Маракани, а Звезда два пута на свом стадиону.

Прва утакмица за пехар одиграна ван главног града била је 2012. Црвена звезда је до трофеја против Борца стигла у Крушевцу. Голове за наш најтрофејнији клуб постигли су Евандро (40) и Борха (85).

Занимљиво је да је те године домаћинство у финалу било додељено Новом Саду, али је Војводина после елиминације од Чачана у полуфиналу одустала организације па је меч одигран у Крушевцу пред 10.000 људи.

Партизан је четири године касније у Горњем Милановцу савладао Јавор 2:0. Ивањичани су први пут били финалисти. Парни ваљак је до победе стигао головима Марка Јовановића (35) и Душана Влаховића (90+7).

И следећи меч за трофеј изван престонице упамћен је по тријумфу црно-белих. Партизан је у Сурдулици 2018. победио Младост из Лучана 2:1. Јанко Тумбасевић је тим из драгачевског краја довео у вођство у 21. минуту, изједначио је Марко Јанковић десет минута касније, а Саша Здјелар је преокренуо у 62.

Кад је фудбалска сезоне после паузе због коронавируса настављена 2020. одлучено је да се финале игра у Нишу. Партизан и Војводина одиграли су узбудљив меч на Чаиру. Новосађани су водили головима Миљана Вукадиновића у 38. и Петра Бојића у 56. Црно-бели су изједначили погоцима Филипа Стевановића у 80. и Страхиње Павловића у 90+6. минуту. Мреже су остале нетакнуте после продужетака, да би једанаестерце боље изводиле Лале и други пут освојиле пехар купа.

Прошле године, у циљу промоције новог стадиона „Лагатор” у Лозници одлучено је да се финале игра у подрињском крају. Црвена звезда је савладала Војводину 2:1. Мирко Иванић у 37. и Урош Спајић у 66. донели су шампиону капиталну предност, Алекса Вукановић је у седмом минуту надокнаде времена ублажио пораз тима са „Карађорђа”.

Нема сумње да ће „Под Краљевицом” 22. маја бити пуне трибине. Капацитет стадиона у Зајечару је 8.186 места.

У истом граду 2027. биће игране и утакмице Европског првенства за младе репрезентације. Исти ће случај бити са новим стадионима у Лесковцу и Лозници.

На југу Србије се највише играло од изградње велелепних објеката. Близина Ниша, односно аеродрома учинила је своје, наша репрезентација угостила је на „Дубочици” 2023. Бугарску, 2024. Швајцарску и Данску. Питање је да ли би Орлови могли да буду домаћини у Зајечару и Лозници. На тим стадионима ове сезоне домаћини су суперлигаши ОФК Београд и ИМТ.