Радосав Петровић није тако мислио кад је одлучио да се из главног града Турске пресели у главни крад Украјине, из Анкаре у Кијев, да после три сезоне проведене у Генчлербирлију пређе у Динамо.
Одмахнуо је руком на сва упозорења да не оде у подељену земљу у којој грме топови и после три године мирног живота на Босфору кренуо у олују на истоку Европе.
- Можда због свега што смо проживели у Србији другачије гледамо на невоље Украјине. Кад ми је стигао позив Динама нисам размишљао о ратном стању, већ о фудбалу и могућности да заиграм у тако славном клубу као што је кијевски. Стрепео или не, не могу ништа да променим, али могу да играм у великом клубу – објашњава Петровић у предаху између тренинга током припрема у Аустрији.
- Каква је сада сутација, да ли ће украјинско првенство почети како је планирано?
- Сада је мирно у Кијеву и већем делу земље. Чујем да ће Дњепар опет играти у Дњепропетровском. Надам се да ће се ситуација стабилизовати и у деловима Украјине у којима још сутуација није мирна.
- Шта је ваш лични мотив да пређете у Динамо?
- Лепо ми је било у Генчлербирлију, турска лига је сваке године све боља и јача, али желео сам да играм у клубу који ће се борити за трофеје. У Анкари трофејима нисам могао да се надам. Кад ми је уговор истекао и стигао позив Динама лако сам одлучио. Пртходно сам разговарао са Милошем Нинковићем, цимером са репрезентативних окупљања. Рекао ми је да ћу направити добар потез ако пређем у Динамо. Видећемо да ли ће бити тако...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.