Огрејаће, обасјаће - стихови кадри да код сваког навијача Партизана изазову емоције. Песма која у себи има наду за бољим данима и повратком на старе стазе.
Стефан Ћирић, тренер Партизана и јунак наше приче, некад ухвати себе да је запева наглас. Парни ваљак и млади стручњак добитна су комбинација – у богатој трофејној сали на Бањици два пехара - националног првенства и Купа Србије - освојени су у његовом првом мандату. Ипак, последња дупла круна има посебан значај – прослављена је дан пре последње титуле Партизана у фудбалу. Ватерполисти су имали привилегију да буду сведоци ,,танга смрти” у Хумској, сад већ давне 2017...
Међутим, од трофеја, великих тренера и играча Бањица је последњих година била позната и по неизвесности у вези с хладном водом, чињеници да је базен био чак и ван употребе. Ипак, како време тече, сигурност плива, више него раније. И, заиста, можда се сунце промоли и иницира светло успеха...
Ближи се крај изазовне сезоне. Чиме сте задовољни урађеним до сада, напомене – у четвртфиналу српског плеј-офа вечерас ћете на црту браниоцу круне Новом Београду?
- Можда ни ми у клубу нисмо били свесни колико је времена потребно да се неке ствари ,,залепе”, промене. Дешава се да се тешкоће повремено враћају - чак и оне за које смо мислили да смо их савладали. Клуб је циљано кренуо, да се не би започињао још један пројекат који не може да се испуни, с нашом децом, од чега су само четворица била и прошле сезоне у првом тиму. Велики број играча ушао је „унутра” и проблем је можда недостатак двојице, тројице искуснијих. Осим тога, мала разлика у годинама долази до изражаја – сви су, малтене, у три годишта. С те стране, потпуно нови захтеви за њих, које сви заједно у првом делу сезоне нисмо могли да испунимо. Долазило је до осцилација и у наставку, али верујем да је то више до ванбазенских активности. Ипак, с пет везаних победа у најбитнијем делу сезоне кад смо и изборили разигравање за Регионалну лигу, показали смо да смо направили искорак – са задовољством прича за Журнал Стефан Ћирић, иначе – и најближи сарадник селектора Уроша Стевановића у репрезентацији Србије.
Потребно је време, посебно код младих играча, да замисли струке пренесу у базен. Може ли се рећи да је сезона на неки начин ,,жртвована” како би клуб имао јаснију слику шта и с ким у наредном периоду?
- Сигурно да је један од примарних циљева био да сагледамо реалност и на шта можемо да рачунамо. Због тога смо хтели да видимо право стање ствари - колике су наше могућности и шта је потребно да се допуни за наредну сезону. Ова, на неки начин, јесте жртвована, с тим да нам се у неком тренутку отворила прилика за пласман у елитно такмичење. Може се рећи да је и то био један од циљева, да покушамо и пробамо, али није био приоритет. Нисмо могли да поставимо резултатски императив момцима који дебитују за први тим. А, то чак и није било објективно – касно је донесена одлука о игрању Друге јадранске лиге и нисмо знали квалитет, нити систем такмичења до пред сам почетак. Покушаћемо да сад у српском четвртфиналу, иако играмо против Новог Београда који је апсолутни фаворит, изборимо Европу.
3 ОЛИМПИЈСКЕ медаље, као члан стручног штаба репрезентације Србије, освојио је Стефан Ћирић
Поменусте, у перспективи, искусније играче уз Партизанову децу...?
- Апсолутно, то је план клуба. Све, наравно, зависи од финансија. Идемо ка томе, ова сезона неће да има смисла ако је не надоградимо на тај начин. Тражимо играче који носе црно-бели код – одрасле на Бањици и који знају шта је Партизан. Поред тога, да буду и продужена рука тренера, не само у базену, него и у свлачионици. Враћамо се на приступ самом тренингу: ако имате правог играча – саиграча, млађима није потребан тренер, већ ће у свлачионици тај старији да му каже ,,Немој више да касниш, овако више не може”. Олакшава тренеру и смањује осцилације које се дешавају у игри. Искусан играч може много тога да промени... Треба много ствари да се поклопи. Знамо модел тог играча. Гледамо да, не кажем да ће да буде и 100 одсто, буде неко ко је одрастао овде, у неким ,,златним” временима кад се знало шта су клуб, тренер, саиграч, однос према раду...
Чини се да је ово прва година која је прошла без већих проблема и ван базена?
- Нисмо ушли у велики пројекат с првим тимом. Као клуб, знали смо да тренери и академија ВК Партизан мора да настави да ради – то је био приоритет, без икаквог тражења алибија за неке резултате. Кад се више година не тренира месец или два, прошле сезоне шест месеци у континуитету, то може да иницира одлив великог броја деце. На нашу срећу, хвала тренерима који су и даље у клубу – то се прошле године није десило. Задржали смо све играче. Најбитније: ниједан тренинг није прескочен због хладне воде, или из других разлога. То се види и по броју малишана у школи пливања – дешавало се често да се у школу ватерпола упише велики број сваке године и кад у октобру, новембру постане хладна вода, деца пређу с родитељима на друге спортове. Бројка расте и стабилност – волим да је зовем стабилност на микронивоу. Под тим мислим на канцеларију, тренере, клуб, редовност, воду. Стварно, све око и у самом базену много доприноси стабилности – да се тренери и деца фокусирају на рад, тако је и у првој екипи.
Следи меч против Новог Београда. Како вам делују тим Живка Гоцића и ватерполо који форсира?
- Оно што је добро за струку – Гоцић је добио континуитет да ради. Нажалост, тренери су се мењали чешће у неком тренутку, то је њихова политика, не улазим у то. Живку је трећа сезона, спроводи своје идеје. Екипа је избалансирана, игра агресиван ватерполо, с доста ритма. Покретљивост са играчем мање, по томе су препознатљиви, функционише скоро без грешке целе сезоне. Још једно откровење које можда ни сами нису очекивали – голман Глушац. Влахопулос, Ћук и Скумпакис су лидери групе, допуњавају је Лукић, Вучинић, Радовић, Перковић, који је, такође, већ три, четири године у клубу. Показао је велику зрелост на центру. Момци који су дошли из Партизана – Димитријевић, Гладовић, Крстић одлично су обучени и војнички се понашају. Па, Гбадамаси, који је био у Партизану у једном периоду, види се да му је резултат на првом месту. Баланс и то што је добро вођен донели су Новом Београду да буде надомак пласмана на фајнал-фор Лиге шампиона – нахвалио је вечерашњег ривала Стефан Ћирић.
РАСТЕМО С ПУБЛИКОМ
Колико вам на Бањици, у храму ватерпола, значи подршка црно-беле публике?
- Играч сигурно за 20-30 одсто боље игра. Не може то да му представља притисак, може да буде само олакшање. Кад смо се враћали у игру упркос 7:3 за Морнар, како смо постигли два гола чула се и публика. Сваки погодак доносио је нову енергију. Присутне колеге су питале: ,,Да ли сте осетили енергију која је била на трибини?” Волео бих, кад год могу, да навијачи подржавају младе, лакше је уз њих стасавати – подвлачи Ћирић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
