КОРНЕР: Празне трибине аларм упозорења

Податак да је 176. вечити дерби гледало само 10.000 људи бацио је у сенку све остало што се дешавало на највећој светковини српског фудбала, па и у 31. колу Супер лиге. Најмања посета на Маракани икад у дуелима наших највећих клубова озбиљан је знак за узбуну. Гиганте са Топчидерског брда мање људи посматрало је само у првом окршају 5. јануара 1947. по цичи зими – 4.000.

Још један озбиљан знак за узбуну кад је у питању домаће такмичење морао би да буде упаљен. Највећи разлог је свакако што је Црвена звезда шест дана раније обезбедила титулу, па њеним навијачима није било посебно стало да против најљућег ривала прославе осми узастопни трофеј шампиона. Утакмица је, попут фебруарске истих противника, била неизвесна, међутим, цело првенство било је незанимљиво кад је реч о борби за титулу. Изгледа да доминација црвено-белих и присталице првака удаљава од стадиона.

Добро позната засићеност овдашњих љубитеља фудбала, посебно у Београду, добро се видела и у Лиги шампиона. Црвена звезда је напунила стадион само против Барселоне, док је на остале три утакмице било доста празних места.

Изузев у ретким периодима еуфорије или мобилизације навијача, већ више од три деценије не успевамо да вратимо публику у већем броју на трибине. После распада СФРЈ успевало нам је да бар у вечитим дербијима имамо пун стадион. По 50.000 људи било је најмање, пар пута чак и 80.000 у Љутице Богдама пре него што су на све трибине постављене столице. Публика је тад била жељна фудбала, поготово због санкција и неучешћа наших клубова у европским куповима. Како се гомилао број утакмица тако се смањивала посета. Слично, ако не и горе је на мечевима репрезентације, због тога Србија мање атрактивне противнике дочекује у Лесковцу, а не у Београду. У главном граду је окршај са Шпанијом посматрало нешто мање од 30.000, док се против Аустрије окупило 22.000 људи.

Велико је питање постоји ли начин за повратак гледалаца. И скраћивање лиге не мора обавезно да значи интересантнију борбу за првака ако Звезда и убудуће буде овако доминантна. Морао би пре свега Партизан да направи квалитетнији и конкурентији тим, да црвено-бели до трофеја не долази пре почетка плеј-офа. Можда би то била добра полазна основа, али реалност је да људима овде домаће такмичење одавно није интересантно и да им је лакше да и уколико прате дешавања то чине гледајући ТВ, а не доласком на стадионе.