ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ БРОЈКЕ - У Супер лиги просечно 2.000 људи по утакмици, више гледалаца у Хрватској и БиХ

Само 10.000 гледалаца у 176. вечитом дербију, никад мање на нашем највећем стадиону, најбоље илуструју интересовање љубитеља фудбала за шампионат Србије! Од распада СФРЈ не можемо да се похвалимо посетом, али је актуелна сезона по много чему превазишла све претходне.

Укупно се на суперлигашким стадионима ове сезоне окупило 478.429 људи, што је просечно 15.433 по колу, односно 2.035 по утакмици. Без гледалаца због казни одиграно је 13 мечева.

Поређења ради, у истом периоду прошле сезоне, заправо после 31 кола број гледалаца био је 646.487, односно 20.854 по колу или 2.682 по мечу.

Није проблем само лоше посећен последњи овосезонски двобој Црвене звезде и Партизана, као ни утакмице Новог Пазара пред празним трибинама јер је тако било и лане. Актуелни шампионат крајње је чудан због великог броја клубова домаћина ван својих објеката. Прошле сезоне није био такав случај, изузев ИМТ-а који је ривале дочекивао на стадиону Вождовца сви остали су играли код куће.

Најнеобичније је било у првих седам кола шампионата. Због радова на постављању травнатих подлога Напредак је играо у Хумској и Лазаревцу, Младост у Ужицу, Спартак у Сенти, Раднички из Ниша у Лесковцу и Војводина у Бачкој Тополи. Још је дуже потрајало одсуство Радничког 1923 из Крагујевца, јер су се на стадиону „Чика Дача” постављали рефлектори. Шумадинци су се вратили кући тек у 14. колу, односно против Напретка, после четири меча домаћинства у Горњем Милановцу и једног у Лесковцу. ОФК Београд је прву утакмицу као домаћин у повратничкој сезони играо у Лозници, а затим све остале у Зајечару. Обрнут је случај са ИМТ-ом, једном је играо „Под Краљевицом”, а све остале на „Лагатору”.

Кад се чинило да су селидбе прошлост, Јединство се крајем јесени, за дуеле са Младошћу и Црвеном звездом због лошег терена у Убу, преселио на стадион Вождовца. После шест утакмица на Крову, суперлигашки дебитант се вратио на свој терен.

Чукарички се у августу за дуел са Црвеном звездом преселио на стадион СРЦ „Младост” у Панчеву, да би се са Бановог брда отиснуо и на стадион Вождовца од окршаја са Новим Пазаром у 23. колу. Бело-црни су домаћини ван свог објекта били и против Радничког 1923, а онда су се за сусрет са Партизаном вратили на угао улица Краљице Катарине и Београдског батаљона.

Текстилац у Оџацима нема услова за суперлигашке утакмице, па је 11 пута дочекивао ривале у Бачкој Паланци, а по два пута у Сенти и Лозници. Недавно се дебитант у елитном рангу вратио на стадион „Славко Малетин Вава”, чему се жестоко противио Спартак, затраживши промену одлуке Комисије за пријем терена и безбедност ФСС, што се није десило. Текстилац је тај меч добио 2:0.

Црвена звезда је и ове сезоне најгледанија, међутим, очекивало се да ће шампион привући више навијача. Највећу посети црвено-бели су имали у 175. вечитом дербију 22. фебруара – 30.000. На премијери првенства против Јединства на Маракану је дошло 12.458 људи, а на прославу 80. рођендана пре месец дана, у дуелу са Спартаком, само 10.000.

Партизан ни кад је био играчки јачи и доминантан у Србији није имао више гледалаца од вечитог ривала. Лепа слика у Хумској виђена је у 13. колу кад су се после промене руководства клуба ватрени навијачи вратили на јужну трибину, укупно је меч са Чукаричким тог 26. октобра посматрало 17.156 људи. Више публике црно-бели су имали у 174. вечитом дербију – 18.000, иако су Гробари тад још били у бојкоту.

Војводина је трећа по броју гледалаца као домаћин, мада бројка од 36.900, односно 2.460 по утакмици није много за клуб таквог реномеа.

Нови Пазар је на седам мечева пред публиком изазвао више пажње него Напредак на 16, мада су Крушевљани били домаћини у Хумској и Лазаревцу на прве четири утакмице.

Чукарички је на Бановом брду био домаћин Партизану, али је укупно на 16 утакмица привукао само 8.500 људи, што је најмање од суперлигаша.

Од 16 суперлигаша шест долази из центара пре више година означених од ФСС као круцијално важних за наш фудбал. Изузев Крагујевца и Новог Пазара, остали градови не могу се похвалити добром посетом. Раднички из Ниша је против Црвене звезде на Чаиру гледало 9.000 љубитеља фудбала, а крајем јесени у дуелу са Партизаном 5.000, док је мизерна посета на осталим утакмицама.

Пуне трибине кад долазе вечити нису ни у Крушевцу (Звезду гледало 3.500 људи, док је дуел са Партизаном одигран у Хумској).

Суботичана одавно нема у великом броју на Градском стадиону, победу над Партизаном у децембру испратило је само 1.000 људи, док је Црвену звезду гледало шест пута више фудбалских поклоника.

Солидан је просек Железничара (1.693) у Панчеву. Иако дуго имају суперлигаша, Лучани, ипак, нису место у којем може да се скупи импозантан број навијача. Гостовање Црвене звезде у Драгачево привукло је 2.000, а Партизана 500 људи више.