Милош Савановић, нападач Нафтагаса из Елемира, са седамнаест голова, водећи је на листи стрелаца Српске лиге „Војводина”. Сјајни офанзивац вуче екипу из питомог банатског села и најкориснији је играч у каравану.
На Велики петак, са супругом Лауром и ћеркицом Софијом, фарбао је јаја, све је по жељама мамине и татине љубимице.
- Софија диктира, има три године и четири месеца и све нам значи. Сваки празник обележимо, Ускрс и Божић поготово и знамо за традицију и обичаје. Прошле суботе Врбица, сад Ускрс и Софија је најрадоснија. Идемо у цркву и само ако имам фудбалских обавеза, нисам у храму. Научи се од старијих све и кад постанеш родитељ идеш путем који је најбољи за дете – каже Савановић.
Насмејао се за додатак казивања:
- Софија једва чека недељу да види са мамом и татом ко ће бити победник у туцању јајима. Наравно да ће она пчобедити, за њу све дајем. Кад се родила, ништа више у животу није било исто, супруга је била у радном односу и чувао сам је до њеног повратка. Брзо сам се навикао на припрему хране, пресвлачење и највише смо волели шетње и игре с лоптом. Сад сам и ја запослен, имам касно поподне тренинге и једва чекам крај дана да стигнем кући и да се поиграмо.
О Софији је наставио и даље.
- Све што на терену добро урадим, сви голови су за њу и тим. Била је на неким утакмицама, дозивала ме, а загрљаји би уследили одмах после меча. Преко ограде би је пребацили и носио бих је насмејану до улаза у свлачионицу.
У размаку од недељу дана био је стрелац девет пута. У Купу ПФС Зрењанин и победи Нафташа у Перлезу, уписао се четири пута (5:3), у првенственом двобоју са Борцем у Шајкашу имао је исти учинак (5:1), док је, минуле среде, изједначио против ОФК Кикинде за коначан резултат банатског дербија - 1:1. У голгетерској улози тешко ко може да му парира, не само на српсколигашким теренима.
- Увек говорим да не бројим голове, нисам оптерећен положајем на листи стрелаца. На крају прошлог првенства, рекли су ми да делим прво место са Ђокићем из Железничара, нисам знао податке. За мене је екипа у фокусу и изнад било чијег појединачног учинка. Да није саиграча и тимске игре, коју форсирамо, не бих ни био на челу листе стрелаца. Да ли ћу бити голгетер првенства није битно. У шпицу сам напада и многи то сматрају првим задатком, али често се враћам и кад треба појачавам дефанзиву. Драго ми је кад сам у улози асистента, можда сам први по томе у тиму. Изнад је да Нафтагас остане први врху, то би била мера за ову сезону.
Почео је у ОФК Зрењанину код Драгише Коснића, некадашњег аса Пролетера, кад му је било шест година. Био је у неколико екипа са Бегеја у нижим категоријама, за сениоре је играо са непуних 16 година, у дресу Пролетера 2006, потом је отишао у Хајдук из Куле и био најмлађи у јуниорском тиму који је освојио првенство Војводине. Кратко је био у друголигашком Пролетеру са новосадске Слане баре, а код српсколигаша био је, у два мандата у зрењанинском Радничком, Борцу (Сакуле), Железничару (Панчево), Бечеју 1918 и Братству (Пригревица). Тражен је у сваком прелазном року, зову, прошле зиме чак су војвођански лигаши нудили услове из ранга више.
- Од лета 2022. године члан сам Нафтагаса и сваких шест месеци звали су ме други клубови. Одбио сам све, увек прихватао разговор, јер је коректно јавити се на позив, али понуде нисам прихватао. Не знам како ће да звучи, нуђено је више од онога што тренутно имам. Свима је следила захвалница на позиву и одговор да сам задовољан у дресу Нафташа. Запослен сам, Елемирци су ми омогућили што други не могу и морам да узвратим како треба, часно и људски. Док су ове амбиције, бићу у клубу, задужили су ме.
После празника почиње расплет у првенству.
- Лудница од трке, дуго сам на овим теренима и не памтим да је овако било неизвесно. Не бих се усудио да прогнозирам ко ће да заврши на трону, неколико је кандидата и можда ће слика да буде јаснија после меча Хајдука и Железничара у Дивошу. Нема изразитог фаворита, биће неизвесно до краја.
Узео је даха, па навео свој Нафтагас и екипе којима је једина брига опстанак.
- Сваки кикс код куће може да доведе до понора више од половине екипа. За неколико тимова нема спаса, отписани Шајкашани победе у Врбасу у гурну домаћина у безнађе. Како ствари стоје, пет екипа ће у ниши ранг, можда се прикључи једна више и то је превише. Прошле године испадну екипе са добрим теренима, три у једну групу и не могу све да се врате. Нафтагас је далеко од брига и верујем да ће тако и да остане – поручио је Милош Савановић.
ФУЗИЈА
Често се чује прича да би за зрењанински и фудбал у овом делу банатске равнице, била добра фузија Нафтагаса и Радничког.
- То не би било лоше. Добио би фудбал и оба клуба, то би се дало уредити како треба, нико не би био на губитку. Жеља је да коначно заиграм у родном граду, пред својим суграђанима и под рефлекторима стадиона у Карађорђевом парку. Брзо ће реновирање бити завршено и Зрењанин заслужује најмање прволигаша – каже Милош Савановић.
СЕЛО – ГРАД
Колико виши ранг од Српске лиге недостаје зрењанинском фудбалу уочавају и најмлађи навијачи.
- Силаском Пролетера и Баната са сцене, као да се све угасило. Нема више прилива деце са села у градске клубове, сад и у мања места долазе из Зрењанина, да играју за локалне клубове. Да град на Бегеју има прволигаша, другачија би било. Имамо неколицину играча у суперлигашким и прволигашким екипама, више их је у омладинским погонима, јер овде нису имали где да искажу таленат. А, ако има негде потенцијала, онда је то у банатској равници – јасан је Савановић.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.