Соро: Другачији од других

Чувеном „Сине, знаш како се постаје шампион? Тако што изађеш на терен кад је најтеже и победиш!” - руководиће се вечерас ватерполисти Новог Београда, који се против Олимпијакоса боре за пласман на четврти фајнал-фор Лиге шампиона у историји. Иза клуба са ,,11. априла” су успешне године, али не крију који трофеј им је већ годинама опсесија – првака Европе.

Слободан Соро као председник клуба водио је рачуна о сваком детаљу и осигурао је да играчи размишљају само о ватерполо темама. Чини се, добитна комбинација у сваком спорту – кад све функционише како треба.

Соро, заједно са стручним штабом, променио је екипу, а ту је и нова енергија, што се види и по великом броју младих играча. Циљ је препознатљива игра, другачија од осталих. Тим Живка Гоцића успева у томе.

Кад бисте упоредили период од пре годину и данас, Нови Београд је на сличној дистанци. Како гледате на текућу сезону и шта је, можда, могло боље?

- Рано је за подвлачење црте, нису окончана још два такмичења. Можда већ данас против Олимпијакоса успемо да остваримо један од циљева – пласман на фајнал-фор Лиге шампиона. Екипа је, без обзира на велике промене и у видно подмлађеном саставу, задржала квалитет игара и с правом се боримо за четврту завршницу елитног такмичења. Имамо још две утакмице до краја – довољна нам је победа да и математички то обезбедимо. Тренер Гоцић успео је да оформи нову екипу, уз то - и енергију. Очекивано, било је успона и падова, ипак, да сачекамо још месец, или мало више колико је остало до краја сезоне и видимо шта је то што смо урадили, или шта нисмо – интервју  Спортском журналу започиње председник Новог Београда Слободан Соро.

Као што рекосте, екипа је значајно подмлађена. Да ли је једна од позитивних ставки то што ни промене нису утицале на резултате?

- Екипа постоји због резултата – да би се они правили. То је оно што је основни део бављења спортом уопште – да будеш од некога бољи, да га савладаш у утакмици, дуелу, шуту или моменту... Нама је то све ишло за руком - ово до сада има смисла. Од стране ватерполо јавности препознати смо као врста освежења, нешто што је пријатно за видети, другачије од уобичајеног. Не мислим само на екипу Новог Београда, већ уопште цео „моментум” у европском ватерполу. На почетку сезоне изјавио сам да је идеја да имамо препознатљиву игру, која ће да нас краси у наредној деценији, можда и дуже. Радује ме што смо врло брзо успели да оформимо и имамо те обрисе. Једноставно, то сам спомињао и у неким нашим разговорима –доктрина нашег ватерпола је да увек може боље. Ретко кад смо задовољни. Битно је да екипа расте, иако је било и падова. Могу да се нађу узроци, најважније - да се настави и изађе из проблема. Свака следећа утакмица у овом делу сезоне је најбитнија.

Нови Београд је на корак од четвртог Ф4 Лиге шампиона. Колико је важно да постоји континуитет?

- Изгубили смо два финала у последње четири године. Прошле сезоне имали смо, да кажем, неспретан сплет околности. Нећу да кажем несрећу – сви се сећамо како је Филипу Филиповићу неконтролисано излетела нога. Судије су тај потез окарактерисале како је изгледало – немам никакву замерку. Жао ми је, можда, што нам је измакло то треће финале и још једна шанса да се освоји Лига шампиона. С једне стране, нема разлога да сам незадовољан, али исто тако фале ми та једна, две титуле за које смо остали ,,кратки” да бих у потпуности био задовољан учинком. Није нормално да сваке године освајаш, конкуренција је, заиста, изузетна. Увек је ту велики број екипа које могу да се умешају у трку за титулу. На крају, сведоци смо да се у последњих 20 година можда пет пута десило да је главни фаворит освојио елитно такмичење. То говори о квалитету ЛШ и како је формат фајнал-фора изузетно непријатан – поготово за фаворите.

Кад се правио тим да ли је циљ, изузев препознатљиве игре и сијасет младих играча, био и да их прате старији, искуснији, као што су Ћук, Влахопулос?

- Не може другачије. То је неписано правило и постулат спорта – екипа мора да буде избалансирана што се тиче година, искуства, снаге, пливања. Сад, све зависи како је тренер замислио, односно, на који начин клуб пројектовао физиономију екипе. Дефинитивно, кад су у једној равни све млади играчи – то није добро. Потребни су старији, који ће у одређеним ситуацијама да бирају најбоља решења. Најважније је, у ствари, да млади могу да испрате старије у њиховим замислима, допринесу игри, кроз утакмице упијају знање и стичу искуство које ће у будућности да примењују.

Нови Београд важи за један од најорганизованијих клубова у региону, богами - и шире. Колико је важно да тренер има ту сигурност и да све око њега функционише?

- Сигурно да напора има много више него што то изгледа са стране. Не често, али пар пута спомињао сам то играчима – незгодно је кад такве ствари крену да се подразумевају. Кад видиш да све функционише, у ствари не видиш ништа и онда ти све то постане апсолутно нормално и свакидашње. Људи се врло брзо ушушкају. Живко Гоцић је апсолутно свестан свега што клуб ради – врло добро препознаје, цени и посвећеношћу раду на сваку начин у пуној мери враћа. Што се тиче момака, кажем, с времена на време треба их подсетити, лако се такве ствари заборављају. Изузетно смо организовани, све функционише баш онако како би требало. Од тренинга, стручног штаба, суплемената, квалитета путовања, медицинске неге, физoтерапеута... на сваки начин су покривени и драго ми је што је тако.