Стојилковић: Нисам се претплатио за голове Партизану

Ко је тај Филип Стојилковић? Запитали су се многи када је 15. септембра минуле године, голом у 90+5. минуту, нокаутирао Партизан за спектакуларан тријумф ОФК Београда -3:2… Као да му то није било довољно, као да се претплатио на то да дели “пацке” тиму из Хумске… Ономад је, утисак рутински, без да је ломатао ноге, са два гола режирао реми - 2:2. Исти противник и исто питање - ко је тај Филип Стојилковић?

Оно што данас зна са лоптом научио је у Омладинској школи Цириха. Уследиле су, потом, епизоде у Хофенхајму, Сиону, Вилу, Арау-у, Кајзерлаутерну, Дармштаду… Требало му је времена да процвета на Старој Карабурми када је летос из табора, по надимку познатих “љиљана” стигао на позајмицу. Вишак килограма и не баш завидна форма били су кочница за тренера Симу Крунића да се усуди да га тек тако баци у барут српског фудбала, плашио се да не сагори у жељи, али догодило се супротно. Чекао је и дочекао оних пет минута, а онда је - експлодирао.

- По доласку у Србију требало ми је времена да се адаптирам на овдашње услове и стил фудбала, тамо где сам био ствари мало другачије стоје – завртео је филм сјајни офанзивац, а потом у даху наставио. – Морао сам напорно да тренирам како би се изборио за статус у плаво-белом дресу. Није ми било пријатно док сам, да тако кажем, грејао клупу, није тајна да ниједан играч не воли статус повременог актера, али истина је да нисам био у најбољој форми. Наместио сам главу и радио предано верујући да ће пре или касније доћи моменат када ћу заблистати у пуном сјајну. Сада из овог угла могу да кажем да је вредело чекати, напоран труд се исплатио.

Чињенице су јасне, као да се претплато на голове против Партизана, те се наметнуло питање шта га мотивише да решета Парни ваљак.

- Ништа посебно – осмех није изостао. - Мој посао је да дајем голове и трудим се да га радим на најбољи могући начин. Испоставило се да сам најпрецизнији био против црно-белих, али за то не постоји никакав посебан разлог. Нисам се претплатио на њих. Голови као голови, за мене је сваки исти.

Иако је цео живот провео у земљи чоколаде и сатова нападач који је ових дана једна од главних тема у фудбалској чаршији прилично солидно говори наш језик, споразумева се сјајно.

- За то су заслужни моји родитељи, од малих ногу су ми усадили љубав према Србији и подразумевало се да морам да савладам језик земље у којој су они провели детињство. Мајка ми је родом из Ваљева, а тата је Врањанац, као јако млади су се преселилу у Швајцарску, трбухом за крухом што би се рекло. Морам истаћи да сам се у Београду сјајно снашао, ово је диван рад, немам ниједну лошу реч да кажем.

Чари српске престонице открива проводећи време са саиграчима који су главни “кривци” за то што се у Београд заљубио на први поглед.

- Момци са којима играм и бијем битке на терену су ми велика подршка. Није лако када као странац дођеш да играч у нови клуб, град… Они се максимално труде да мој боравак овде буде угодан и на томе сам им неизмерно захвалан. Највише времена проводим са Сашом Марковићем и Алексом Цветковићем, реч је о сјајним играчима и одличним пријатељима, с њима је увек присутан осмех на лицу.

ОФК Београд је хит сезоне. Романтичари су по повратку на елитну сцену експлодирали и многима помрсили рачуне. Швајцарац српске крви је у великој мери заслужан за то.

- Приводимо крају сјајну сезону. Остварили смо одличне резултате и морамо бити поносни. Није мала ствар бити трећи у сезони када се вратиш у лигу, конкуренција је велика, има много озбиљних клубова, али ми смо се снашли на сјајан начин. Одиграли смо много квалитетних утакмица и заслужено смо ту где јесмо. Надам се да ћемо бити трећи и када се спусти завеса на првенство.

За крај, конкретно и директно – какви су бланови за ближу будућност.

- По завршетку првенства прво желим да се одморим, да одем на море и напуним батерије за неке нове изазове. После ћу сести са агентом и видети шта и како даље. Са Дармштадом имам уговор до 2027. године, не знам куда ће ме пут одвести – поручио је Филип Стојилковић, офанзивац ОФК Београда који је са лоптом на “ти”.