После бламаже и бод као кућа!

Горак пораз од Јошанице, у прошлом колу, пред својим навијачима (2:5), у Металцу је последње звоно за узбуну, иако је и даље безбедан у горњем делу табеле. Забрињава очигледан недостатак мотивације, али пре свега искуства пред противницима који поведу и знају да искористе ту околност, би сачувају предност или дотукли ривала. Доброг колективног изговора за лошу игру највећег дела појединаца у тиму плаво-белих на том мечу,једноставно, нема.

- Јошаница је била инсипирисана, а када се тим, са прекаљеним појединцима попут Кецапа и Качара, бори за опстанак, не сме онако лоше да се приступа игри - рекао је Горан Луковић, шеф струке Металца. - Такве екипе не смеју да се схватију неозбиљно. У припрему утакмице ушли смо максимално темељно и с респректом, али на терену се, ипак, показало да смо потценили госте и то нам се одмах обило о главу. Кад су играчи схватили да је враг однео шалу, било је касно. Психолошки пад је био незаустављив и то је цена за коју смо сви одговорни, пре свега према клубу чији грб носимо, навијачима, компанији која стоји иза нас. Сада смо у ситуацији да бранимо образ од кулоарских прича о продаји бодова и слично, то су бесмислице, Металац је увек ишао на победу, наш углед доказиваћемо на сваком месту.

Милановчани ће прилику за поправни имати данас у Заблаћу. Осим што су бодовно близу, Омладинац с Металцем дели и хроничну сличност ове сезоне - слабије игра код куће. Луковићева екипа не сме на то да се ослања, има задатак са вишеструким приоритетима.

- Можда је пораз од Јошанице дошао у правом часу, да се доведемо у ред, има времена да се искупимо. Против Омладинца морамо да се вратимо на ниво игре какав је, рецимо, био против Пожежана. Боримо се с кадровским проблемима, али извршићемо неопходна померања, још неки и омладинског погона добиће шансу, њихова жеља за доказивањем у овом тренутку могла би да буде предност. После бламаже са Јошаницом и бод би нам био као кућа. Нећемо да се бранимо свих 90 минута, то је сигурно. Јесте мали терен у Заблаћу, не иде нам то наруку, али више оправдања нема. Мени је само важно да играчи буду свесни колико нама значи та уткамица. Бранимо част, перемо стид са образа од примљених пет голова, то може само борбеношћу и залагањем свих.

Милановчани иду у комшилук без капитена Мијаиловића, Савића, Атанасијевића и Ризнића. Повреде, жути картони и вируси укрстили су им се у најтежем тренутку у сезони.