“Реал Мадрид” стиже у Крагујевац (ФОТО)

Бити део нечега великог увек је лепо, посебно ако због тога имате и личну сатисфакцију. Кажу да кад Реал Мадрид позове, слушалица се не спушта. Тако се може рећи и за италијанског великана – Про Реко.

Много је играча, али и тренера који су сели на најтежу клупу у свету ватерпола, са ње одлазили пуни поноса. Српска колонија у Реку није велика, али је довољно да се о њој пише.

Милош Ћирић, брат Стефана – шефа струке Партизана, гради каријеру годинама у Италији, где бележи сјајне резултате. Осим што је члан стручног штаба који предводи Сандро Сукно, српски тренер бележи успехе и у раду с млађим категоријама.

Про Реко вечерас против Радничког тражи нови пут до трофеја, за разлику од претходних година кад је освајана Лига шампиона, гигант светског ватерпола напашће пехар Еврокупа. А, свему томе печат даје и представник српске школе ватерпола...

Од 2016. године сте у Про Реку. Чини се да је текућа сезона можда и најизазовнија?

- Да, специфична сезона, стари газда Габријеле Волпи је отишао. На сву срећу, појавили су се нови власници пуни ентузијазма. Али, све то је дошло прилично касно – после завршетка ОИ. Организационо, ушли смо у сезону „касније”, освојили Куп Италије, у борби смо још за два трофеја - са задовољством започиње интервју Журналу Милош Ћирић.

Ипак, италијански великан задржао је континуитет финала и победничких постоља?

- Све је кренуло другачије – променили смо базен и место где тренирамо. Атипична сезона у којој је свима нама на почетку требало да се навикнемо. Једина ствар коју не можете да избришете то је историја која стоји иза клуба, која га покреће. У суштини, играчи су без обзира на састав који није исти као претходних година – знали шта се очекује и који су циљеви. Сигурно да је све теже него у претходном периоду, ово и јесте година стабилизације и повратка на место где смо били. Генерално, амбиције су остале исте. Осећа се мало притисак пред новим власницима – нико га није постављао, сам се наметнуо. Желели смо да освојимо трофеје и да их ,,приволимо” да се заљубе у овај спорт и клуб.

Иза Про Река је коректна сезона у Еврокупу, забележене су скоро све победе?

- Изгубили смо у квалификацијама прву утакмицу и играли нерешено са Сабадељом. Играчи нису навикнути на поразе – лошу игру и резултате. Другачији је формат такмичења у односу на оно што смо навикли. Чак и та игра четвртак – субота другачија је у односу на Лигу шампиона. Играте у четвртак у Грузији, у суботу вас очекује нова битна утакмица. Није лако – без тренинга идемо са аеродрома на утакмицу. Рецимо, путујемо из Загреба, а следи нам Савона Са те стране, ново искуство. Циљеви су да се вратимо у Лигу шампиона, поново будемо тамо где смо до сада. Све иде у том смеру, то је оно што Про Реко заслужује.

Данас нас очекује ватерполо класик, изеђу Про Река и Радничког. Како вам делују тим Уроша Стевановића и партије Шумадинаца током сезоне?

- Говоримо о сличним стварима. Гро репрезентације је у Радничком – олимпијски шампиони, емотивно празни, нова екипа. Сигурно да су због свега тога мало касније ушли у форму и да остварују резултате који се од њих можда „јесу и нису” очекивали ове године. По неком играчком кадру – сигурно да јесу. Ко је у ватерполу, зна да је тешко, без обзира на сам квалитет, да се направи нешто. Сматрам да је Нови Београд заслужено освојио Куп Србије. Раднички је после тога направио подвиг – освојио Јадранску лигу. Сад је повео против Новог Београда у финалној серији Суперлиге. Изузетно је вођен од стране тренера Уроша Стевановића, добро покривен на свим позицијама. Имате и фактор изненађења који није нико очекивао – Дадвани. Један од играча које издвајам само зато што је момак стварно заслужио похвале на основу приказаног. Расли су из месеца у месец и сигурно да су, по мени, две екипе заслужено у финалу Еврокупа.

Вечерас ће се сударити и италијанска и српска школа ватерпола?

- Разлика је – Италијани су испред нас у бази. Имају велику базу деце. Нисам ни сам био упућен док нисам дошао на Чизму. Велика земља... Могли би да напредују још више ако би мало боље организовали систем препознавања талената. Није лако организовати кампове у земљи са 60 милиона становника, која има велики број ватерполо клубова и деце. Постоје званични селектори регија који касније преносе тренерима репрезентација утиске о млађим категоријама. Али, све то може, што се тиче њих, да се дигне на виши ниво. Земља који воли спорт, не само ватерполо – спортска су нација.

Ако је њихова предност у бази, где је Србија као ватерполо сила недодирљива?

- Што се тиче разлике у раду – били смо и надам се да ћемо и остати систематичнији. Водимо рачуна о детаљима. У Италији се даје много већа слобода у игри – базирају на самој игри, на учењу кроз игру. Не посвећују толико пажњу детаљима у млађим категоријама. Кад погледате, од 2000. су узели пар медаља, од 2009. су константно у врху европског и светског ватерпола. Сваки систем носи нешто своје – тешко је имплементирати одређен систем ако за то немате услова. Стално дајем пример како је тренер Јапанац поставио систем који одговара и менталитету и физичком склопу играча. Са тим његовим пресингом и контранападима и упливавањима направио је нешто да екипа буде конкурентна. Направио бих и паралелу везано за италијанске играче – другачије су конституције и грађе, базирају доста на пливању, брзини, покрету, као и Шпанија. Немају доминантне центре, бекове. Другачији је систем рада, заснивају концепцију игре и начин рада на основу онога што имају.

Може ли се рећи да је Про Реко, поред толико шампиона и трофеја, ватерполо Реал Мадрид?

- Да, можемо тако рећи. Уз дужно поштовање свих – морам да истакнем и моју кућу где сам поникао – Партизан. То су клубови који су обележили историју ватерпола. Доста њих се окрећу и причају о Про Реку у последњих 20 година – где је дефинитивно највише улагано и освојено. Ипак, Про Реко постоји од 1913 – има доста легенди пре овога данас. Кад из града с 15.000 становника направите толики успех, сигурно да даје одређену драж.