Добрић - џокер за трофеј

Годинама уназад Огњен Добрић био је окосница јаке базе домаћих играча Црвене звезде.

Статус у клубу с Малог Калемегдана стекао је верношћу, пожртвовањем, увек високим нивоом игре, али и квалитетним потезима против вечитог ривала Партизана.

Био је један од носилаца игре црвено-белих у Европи, а нарочито на регионалној сцени… Мајстор финалних серија, заслужан је за бројна остварења и достигнућа најпопуларнијег клуба бивше Југославије. Титуле АБА лиге, домаћег првенства и Купа „Радивоја Кораћа” освојене су махом захваљујући бравурама овог момка…

Славна прошлост, ипак, остала је у плусквамперфекту, а суров талас реалности потопио је надања симпатизера Црвене звезде, али и самог Добрића ове сезоне…

Вратио се Шеги, како га навијачи од милоште зову, у српску престоницу, после годину дана проведених у Болоњи, као велико појачање, или је тако барем требало да буде.

Проверен играч, момак који осећа припадност клубу као нико други и освајач олимпијске медаље свакако је био вредан усхићења и великих очекивања.

Ипак, сезона је била препуна пехова за Звездину тринаестицу, која није успела да пронађе прави ритам, улогу у екипи и целокупна слика изгледала је прилично разочаравајуће.

Добар део разлога за тако нешто иде и на рачун селекције екипе и преоптерећености појединих позиција. Поред већ стандардног и увек солидног Рокаса Гедраитиса, на позицији три доведен је и Никола Калинић, један од најбољих крилних играча Старог континента.

Огромна конкуренција и не баш претерано поверење тренера Јаниса Сферопулоса умногоме су лимитирали минутажу српског репрезентативца, што је вероватно и главни разлог знатно слабије сезоне.

У Евролиги ретко кад је и добијао прилику Огњен Добрић да покаже шта уме и колико вреди, док је у регионалном такмичењу играо мање од многих колега знатно ниже репутације.

Указане прилике у АБА лиги, ипак, користио је на прави начин, што говоре и напредни статистички параметри… Пронашао је пут на листу три најбоља играча у чак пет категорија.

Многи су ове сезоне замерили Шегију на лошем шуту, слабом самопоуздању и недостатку смелости. Изглед веома често уме да превари, а то је случај и овог пута, с обзиром на то да је Добрић најбољи тројкаш црвено-белих на Јадрану ове сезоне.

Проценти не лажу и говоре у корист српског репрезентативца – чак 45 одсто изван линије 6,75. Ни узорак није био толико мали, као што би неки помисли 1,7 погођених по утакмици, што је на пример незнатно мање од Ајзее Кенана (2,3), који је један од играча са највише покушаја.

Амерички бек убацио је 65 тројки и први је по том параметру, а у стопу га прати управо Добрић, који је други са укупно 43 погодака са дистанце. Ово је још једна од бројних категорија у којој се Добрић истиче и издваја од остатка тима…

Иако људско око можда говори другачије, бројеви чврсто подупиру тврдње да је Огњен Добрић и даље један од важнијих чланова Звездине ротације и да би у наставку такмичења на Јадрану, његовог омиљеног, могао да има озбиљан утицај на игру и резултат шампиона.

Српски репрезентативац пропустио је прву утакмицу пле-офа, због смрти мајке и његово одсуство осетило се у тесном тријумфу над Игокеом.

Ипак, велика љубав кошарка, шанса да ужива на паркету могу да служе као добар начин да се одврати од тужних мисли и фокусира на оно шта најбоље зна – освајање трофеја.

У богатој каријери до сада је освојио шест државних првенстава, пет пута подигао Жућкову левицу и чак четири пута се окитио звањем регионалног првака, а могао би да одигра и кључан фактор на путу ка петој титули на Јадрану.