Буђење рукомета у Нишу

Некада је Ниш водећи био рукометни град, место где су рођени многи врхунски играчи и играчице, центар свих дешавања који је изнедрио велики број репрезентативаца. Данас, Ниш има само Наису, пре две године престало је да куца срце Железничара, симбола рукомета, не само на југу Србије, већ и у некадашњој Југославији.

Две сезоне овај нишки великан се не такмичи ни у једном рангу, нити има играчки кадар, тачније осим дуговања, славни Жеља нема ништа. Ову тужну судбину клуба у коме је начинио прве рукометне кораке није могао мирно да гледа бивши репрезентативац, Немања Прибак. Некадашњи средњи бек одлучио је да преузме бригу о клубу, да га дигне из пепела и стави на здраве ноге.

– Нисам могао да гледам како Жеља пропада и тоне све више, одлучио сам да се укључим у причу и спасим клуб – рекао је на почетку разговора Немања Прибак.

Како је дошло до идеје да преузмете бригу о клубу и постанете председник Управног одбора?

– Кад је нови градоначелник Радослав Павловић летос ступио на дужност имали смо конструктиван састанак. Будући да је реч о човеку који воли и који се разуме у рукомет, био је некада у Управном одбору, водио је и Наису, тако да има слиха и има визију за спорт у овом граду. Буџет је већи, све више новца има за нишке клубове... Имали смо идеју да се оформи нови клуб, али са старим наслеђем, јер је правно изводљиво само да променимо име, тако да смо сад Железничар Југ, али бићемо Железничар Ниш.

Кренули сте од Прве лиге Исток?

– Од трећег ранга такмичења и ево завршили смо сезону на првом месту, играћемо бараж за пласман у Супер Б лигу. Мислим да је то нормалан процес, један пут који морамо да прођемо. Не можемо и не треба ништа да прескачемо, кренули смо од нуле и морамо да идемо корак по корак, па ће и та Суперлига стићи. Клуб се стабилизује, а моја жеља је да поставим све на своје место.

Које су амбиције тима?

– Као што сам рекао, сад морамо корак по корак, а једног дана желимо да се боримо за трофеј, освојимо титулу и да изађемо на европску сцену.

Ко је тренер тима?

– Влада Стошић који је и последњи радио у клубу. Наредне године је план да се врати Мирослав Коцић, брани још годину дана и потом буде ангажован у раду са голманима. Ту је и Милан Косановић, обављаће функцију помоћног тренера, али ће водити рачуна и о школи рукомета. То ће му бити главна обавеза, да се бави децом и селектује их на прави начин.

Завршили сте ДИФ, потом и мастер студије, имате знање оперативног тренера, али нисте имали амбицију да будете тренер?

– Не, далеко сам од тога, мало сам уморан од терена, дуго сам играо и мислим да сад нисам спреман у овом тренутку да се фокусирам и пружим оно што треба. Искрено, нисам имао енергије за то у овом тренутку.

Претходно руководство је преко ноћи решило да готово угаси клуб, рачун Градског рукометног савеза је десет година био у блокади, није било никакве промоције рукомета, мини рукомета...

– Све је било на маргини и то је лоше, али да се не осврћемо на то што је било, гледаћемо само напред, а то је лепа будућност – закључио је Немања Прибак.