Марјановић: Не могу да дођем себи!

Прошле године бод је делио фудбалере Смедерева 1924 од баража за пласман у Супер лигу, а сада се грчевито бори да сачува прволигашки статус. У не толико лепом, колико узбудљивом мечу, у претходном колу на гостовању ГФК Дубочици (1:2), испустили су прву меч лопту.

Домаћин је имао благу иницијативу, али некадашњи суперлигач, освајач купа и петоструки учесник европских изазова, први је стигао до предности. После нешто више од сат времена, после Гајићевог ударца и одбитка, присебан је био Шлеин за вођство. Да је тај резултат остао до краја, готово сигурно би гарантовао опстанак у лиги, али да не буде тако побрино се, двадесетак минута касније домаћи састав, у размаку мањем од пет минута направио је преокрет за велику радост присталица и огромну бригу Оклопника.

- Невероватно је да нисмо могли да издржимо још десетак минута до краја сусрета. Ни после два дана од дуела нисам могао да дођем себи. Била је тврда утакмица, пуна набоја, од великог значаја за обе екипе. На време смо повели, држали предност и онда дозволили да нам, у кратком раздобљу, падне концентрација и доведемо у питање готово сигуран опстанак - не крије разочарање Стефан Марјановић.

У одсуству капитена Алексе Марковића и његовог заменика голмана Страхиње Јовића, капитенска трака нашла се на руци штопера Стефана Марјановића, коме је ово, после седам година, други мандат у дресу Оклопника.

- Као предводник овог, а и ранијег састава имао сам одговорност да игром и залагањем оправдам поверење. Било би лакше да смо одиграли нерешено, што не би било незаслужено. Изгледа да нам је суђено да до опстанка стигнемо тежим путем. Дошли смо у ситуацију да нам је против Трајала победа једина опција. Сигурно је да смо под великим притиском и морањем, али на муци се познају јунаци. У оваквим ситуацијама показује се колико вредимо, а верујем да ћмо у понедељак уз велику подршку са трибина изаћи као победници - оптимиста је Стефан Марјановић.