Ако је дилема након мартовског и априлског сусрета ТСЦ-а и Партизана уопште постојала, мајски окршај истих ривала дао је дефинитиван потврду: Бачкотополчани имају кључ за црно-белу браву.
Конкретно, популарни Лавови су првенствени реми (0:0) и елиминацију Парног ваљка у четвртфиналу Купа Србије (0:0 за 90 минута, 10:9 пеналима) „надоградили” плеј-оф победом у Хумској (2:1), где су одиграна и претходна два дуела. Оно што је минули викенд учинило посебним јесте сјајна реакција гостију на „минус” у којем су се нашли почетком другог полувремена – преокрет у режији Петра Станића и Милоша Пантовића, у улогама двоструког стрелца и асистента.
Опет, мало шта би вредело да свој посао успешно није одрадила и одбрана, са сигурним голманом Николом Симићем, између статива!
- Сигурно да није лако остати непоражен против Партизана, трећи пут у низу, на његовом терену. Кад смо се нашли у заостатку, екипа као да је појачала гас, успели смо да преокренемо и остваримо вредан тријумф – на блиц се осврнуо Никола Симић.
Уочи трећег пролећног одмеравања снага са другим тимом Супер лиге, ситуација у ТСЦ-у била је деликатна. Победа је представљала императив како би снови о Европи остали живи, пошто су свега неколико дана раније претрпели снажан ударац...
- У Београд смо кренули после испадања из Купа Србије, од Војводине, које нам није лако пало... Ипак, успели смо да се подигнемо и сигурно је да су нам доста значила искуства из претходних мечева са Партизаном.
Посебан разлог за понос Бачкотополчана представља само примљени гола из игре за 270 минута надметања са фаворитом и једним од два највећа српска клуба.
- За то је, свакако, заслужна цела екипа. У те три утакмице смо дефанзивно изгледали можда и најбоље у читавој сезони.
До спуштања сезонске завесе остале су још две утакмице, а ТСЦ је тренутно седми, са 47 бодова. Раднички 1923 је сакупио два бода више, Нови Пазар три, Војводина пет, а трећепласирани ОФК Београд шест.
- Калкулације су могуће, али се не оптерећујемо њима, нити ћемо ослушкивати дешавања на осталим теренима. Најважније је да се фокусирамо на себе и што боље спремимо за суботу, кад нам у госте долази ОФК Београд. Детаљније анализе ћемо тек да обавимо, међутим, јасно је да нас чега тежак задатак. Романтичари праве одличне резултате ове године, нису случајно трећи. Мораћемо да будемо на нивоу.
Додатни мотив може бити чињеница да ће ТСЦ одиграти последњу утакмицу пред домаћом публиком у овом првенству.
- Позвао бих навијаче да дођу у што већем броју, да нам помогну да остваримо победу и до краја се изборимо за нови излазак у Европу – бела застава не постоји међу реквизитима Николе Симића.
ИМАМО ЕНЕРГИЈУ
Актуелна сезона ТСЦ-а обиловала је великим успонима и повременим падовима, а свакако је историјска. Пре свега, тим је направио фантастичан успех дочекавши пролеће у Лиги конференције, а преко Партизана је догурао и до полуфинала Купа Србије, где су га растужили Новосађани (0:2), мало након што су их Лавови убедљиво савладали у првенству (3:0).
У свежем сећању су и два дуела са Црвеном звездом, изгубљена тек у надокнади времена, у Тополи (оба пута 1:2)... Велику потрошњу изискавало је и отварање врата плеј-офа, у последњем колу регуларног дела сезоне, победом над панчевачким Железничаром.
Намеће се питање „да ли је остало ишта снаге и нерава”, Симић даје јасан одговор:
- Наравно да јесте! Најбоље је то показало прошло коло, енергија је и те како била неопходна да се направи преокрет. Имамо је још, надам се да ћемо потврдити и на последње две утакмице, са ОФК Београдом, па онда и Радничким 1923.
БРЗ ОПОРАВАК ВЕЉКУ
У првом од три сусрета са Партизаном у 2025. години, мрежу тима из Бачке Тополе чувао је Вељко Илић, на друге две утакмице ударце нападача из Хумске ловио је Никола Симић. Мало је рећи да је (и он) у потпуности испунио очекивања.
- Моје је било да чекам и пробам да искористим шансу, а дошла је на несрећу Вељка Илића, који се повредио. Жао ми је због пеха са којим се суочава, искористио бих ову прилику да Вељку пожелим што бржи опоравак.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
